Ajvaru, malini i šljivovici nedostaje dobar glas koji se daleko čuje

Prošle su dve godine otkako je ustanovljena oznaka za hranu Srpski kvalitet, a garanciju da je proizvod napravljen od najboljih sirovina ima tek 11 proizvoda i to iz sektora mesa. Pravilnik za hranu biljnog porekla očekuje se do kraja godine. Stručnjaci kažu da etiketa Srpski kvalitet ima potencijal da domaćoj premijum hrani odškrine vrata svetskog tržišta, a mi smo istraživali koje su prepreke na tom putu.

U globalnom svetu najbolju cenu postižu lokalni proizvodi. Francuski sirevi i italijanske pršute na put prestiža krenule su pre 60 godina. Srpski ajvar, malina i šljivovica tek su na startu trke za zaštitu geografskog porekla i promociji oznake Srpski kvalitet.

"Pruža prednost našim proizvođačima da budu konkurentni kako na tržištu u Republici Srbiji tako i nadam se da ćemo taj znak promovisati i u regionu", kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Dodaje da to neće moći samo Ministarstvo poljoprivrede da promoviše, zbog samih kapaciteta koje ima, kao i da će morati da se uključe i mediji i prozvođači.

Kaže da je oznaka Srpski kvalitet posebno važna za živinarsku proizvodnju, te za sektor voća i povrća. Ipak, biljni proizvođači još čekaju pravilnik na osnovu koga bi mogli da konkurišu za oznaku koja im pruža šansu da bolje zarade, a potrošačima uliva sigurnost u dobar kvalitet sirovine i tradicionalnu pripremu.

"Srpski potrošači veću prednost daju domaćim proizvodima nego stranim kada imaju dobru alternativu pogotovo u sektoru prehrambene industrije gde i srpski trgovci u 80 posto slučajeva forsiraju srpske proizvode", navodi Željko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Proizvođači kažu da je najvažnije osvojiti domaćeg kupca, ali da se najbolja zarada ipak postiže izvozom. A iz sveta potvrda da preterujemo u svojoj predstavi o sebi – nismo ni najbolji ni najgori. Za autentične proizvode iz Srbije gotovo se ne zna.

"Srpski proizvodi nisu poznati u svetu. Nema ni loše ni dobre slike koja je vezana za pojam srpske hrane. Ipak, ono što je važno, imam italijanske prijatelje koji mi stalno traže da im donesem ajvar. Tako da se ja stalno vraćam kući sa gomilom tegli. Dakle, dobar kvalitet postoji, ali mora mnogo još da se radi na reklamiranju", naglašava Emanuel Hajder, ekspert Organizacije za hranu i poljoprivredu UN.

Projekat Srpski kvalitet, pored resornog ministarstva podržavaju i Ujedinjene nacije i Evropska banka za obnovu i razvoj. Sirovinu i znanje imamo, nedostaje još dobar glas koji se daleko čuje.

broj komentara 7 pošalji komentar
(nedelja, 06. okt 2019, 14:12) - Паметњаковић [neregistrovani]

Западњаци не купују туђе.

Јер то штети економији њихових земаља. Они су дресирани да купују само оно што им се каже да купују, то јест, робу која није из туђих земаља. Али су зато врло ради да намећу своје производе, чак и на силу, бомбама и ратовима, ако други неће да купују њихово.

(nedelja, 06. okt 2019, 12:09) - Goran [neregistrovani]

Uticaj

paprika ima hranljivih vrednosti i u papriku ide patlidzan od pamti veka, moja majka ga nestavlja, ali moja tetka da, zavisi od podneblja, kuce, tradicije i ukusa. Obisao sam ceo svet, kome god sam dao ajvar, ljudi bi kupovali po par tegli, onaj makedonski sa patlidzanom, preukusan je, tako da svet bi se
"napalio" kad bi znao... kao i za gomilu slatiksha, potrebana je dobra reklama i da se proizvod plasira na trziste. Tako da umesto sto pricate gluposti, a pogotovo o onome sto ne znate (govorim o onima sto misle da ajvar nije hraljiv i o ovima sto im se ukus ne svidja, pa ajmo reci sad da se niko na njega nebi "napalio"), o ukusima ne treba raspraljvati. slicni produkti su veoma zastupljeni u latisnkoj americi i dalekom istoku, pogotovo kina i japan, ovaj produkt bi tamo imao dosta kupaca, ai veliko je trziste.
Drzava u tim mestima moze da iskoristi svoj uticaj, isto tako srpski sportisiti, mogu da iskoriste svoj uticaj, kao na primer Djokovi, da reklamira male proizvodjache, a drzava da iskoristi eksperte da te proizvode plasira na ta trzista, u tom slucaju svi bi bili "srecni", drzava zbog procentualnog izvoza, verujem da bi igraci ko Dokovic bili srecni da pomognu nasim proizvodjacima, mali proizvodjaci srecni jer ne moraju da plate reklamu i eksperte, a zaradili bi na trzistu, i trziste bi bilo zadovoljno nasim produktom...

(nedelja, 06. okt 2019, 11:39) - anonymous [neregistrovani]

@Manite me sa tim oznakama

Моја покојна баба је стављала увек 10% плавог патлиџана у ајвар и то је генерацијама тако било, успут, из срца Шумадије смо.
Не знам који је Ваш проблем и где то постоји правило да плави патлиџан не иде у српски ајвар?!

(nedelja, 06. okt 2019, 11:09) - DrMr [neregistrovani]

Paprika

100 grama paprike sadrzi: 28 kalorija,1,17 grama proteina,4,73 g.ugljenhidrata,0,33g. masti,212 miligrama kalijuma,12 miligrama magnezijuma,11,2 miligrama kalcijuma,vitamin C itd.ovo je za one sto misle da parika nema nikakve vrednosti.

(nedelja, 06. okt 2019, 11:08) - anonymous [neregistrovani]

Slozeno pitanje !

U razgovoru sa covekom koji radi u jednom od vecih trgovinski lanaca u zemlji u kojoj zivim, kaze:Zavisi da li je etabliran - poznat proizvod ili nepoznat na trzistu.Za etabliran proizvod vazi;Kvalitet, dogovoreno, cena.Sve vise je vazno poreklo proizvoda i pod kojim uslovima je proizveden.Danasnji potrosaci su zahtevni i mnogo vise su potkovani sa znanjem.Cena etabliranog prozvoda nije najvaznija, ali je vazna, svaki put kad se cena podigne, opada broj potrosaca - kupaca.Ako proizvod nije etabliran, vaze isti kriterijumi i cena je najvaznija, sve dok potrosaci ne naviknu na proizvod i postanu zavisni od njega, na jedan ili drugi nacin.Kaze, da je bilo proizvoda gde su proizvodjaci isli sa gubitkom vise od godinu dana , danas je proizvod etabliran i dobro se prodaje.Proizvodjac ili prodavac je upznat sa;svako podizanje cene, smanjuje broj potrosaca, kupaca.Treba znati; da u trzisnoj ekonomiji, svi igraci nisu seriozni.Vazno je pronaci sto kraci put od proizvodjaca do potrosaca

(nedelja, 06. okt 2019, 10:48) - anonymous [neregistrovani]

A zašto mislite da se neko pali na ajvar

Pa tu nema ama baš nikakvih hranljivih vrednosti.

(nedelja, 06. okt 2019, 09:42) - anonymous [neregistrovani]

Manite me sa tim oznakama

Dok ne postoji zakon da oznaku "ajvar" može da nosi samo ono što je napravljeno isključivo od pečenih i oljuštenih paprika (ne barenih) i bez dodataka tipa patlidžan (ej, patlidžan u ajvaru!) ili paradajza, bilo kakve oznake su čista budalaština i zamajavanje naroda. Zaštitite već jednom (srpski) ajvar i zabranite uvoz, proizvodnju i prodaju bilo kakvog drugačijeg. To će doprineti našem razvoju više od bilo kakve glupe oznake!