Selo Jakalj na raskrsnici puteva, a bez puta

Tako blizu, a tako daleko, nevolja je s kojom se decenijama i leti i zimi nose u Jaklju, selu voćara i stočara u kome, za razliku od mnogo brdskih sela, još uvek ima dece i mladih. Najteže je ipak leti i u sušnom periodu, kada se guše u oblacima prašine koja ostaje iza svakog vozila.

"Mi smo blizu kilometarski ali smo uopšte daleko i svi nas poznaju kad siđemo u grad, poznaju auto, zna se odakle smo došli", kaže Milorad Martić iz Jaklja.

"Meni je kuća blizu puta, celo leto deca ne mogu da se igraju", kaže Milovan Katić iz Jaklja.

Dragoslav Tomić iz Jaklja kaže da sve propade oko puta i malina i voće i sve i podavi narod.

Povremeno, kažu, dolaze geometri koji iznova razmeravaju budući put. I ako građevinskih mašina nema, teški kamioni ih ne zaobilaze. Dobili su tako međunarodni makadam posred  sela, jer je kamiondžijama put kroz Jakalj kraći pedesetak kilometara.

"Najmanje prođe danas dvadeset kamiona. Imaju kamioni što idu za Miliće, vuču rudu za cementaru u Kosjeriću", kaže Dragutin Nikolić iz Jaklja.

U "Putevima Srbije" u čiju nadležnost spada i njihov državni put drugog A reda, kažu da to ove godine neće biti.

"Od 1945. sve su zborovi bili ovde i na tom zboru prva tačka dnevnog reda bila je put Kostojevići-Varda i nikada do sada, do 2019. nije se završilo", kaže Dragoslav Tomić. 

Jakljani se i dalje nadaju da će jednog dana i do njih stići asfalt koji je došao s obe strane sela, osim njihovih 5 kilometara u sredini. A do tada će im, uz kamione, redovno stizati i turisti,najčeše stranci i to greškom navigacije koja bira najkraći put.