Kolektivni imunitet – brana za širenje malih boginja

Doktorka Darija Kisić Tepavčević iz Instituta za javno zdravlje Srbije navodi da neće doći do neke veće epidemije. 

"Ono što je izvesno da se epidemija nekih većih razmera ne može pojaviti zato što je takav stepen kolektivnog imuniteta koji će izvesno da nas štiti u narednom periodu. Manje epidemije, širenje bolesti u manjim kolektivima teoretski je moguće", objašnjava Kisić Tepavčevićeva.

Zaštita je vakcinacija. Jedna doza nakon prve godine, i druga pre polaska u školu, obezbediće dugotrajan, pa i doživotni imunitet. Od nevakcinisanih, najugroženiji su mlađi od pet, i stariji od 20 godina, a postoje i deca koja zbog nekih oboljenja ne mogu da prime vakcinu.

"Jedini način da zaštitimo decu koja ne mogu da prime vakcinu da mi vakcinišemo nas koji možemo da primimo, koji nemamo nikakve kontraindikacije, da ojačamo kolektivni imunitet i predstavimo barijeru da se bolest proširi na one najugroženije", objašnjava Kisić Tepavčevićeva.

Doktorka Ivana Begović Lazarević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje "Beograd" navodi da je mali broj vakcionisane dece.

"Umesto nekih 50 odsto vakcinisanih u drugoj godini života, za teritoriju grada Beograda to je 36 odsto. Vrlo se brzo zaboravi sve ono što se dešavalo vezano za epidemiju", ističe Begović Lazarevićeva.

Virus malih boginja je jedan od najzaraznijih. Prvi simptomi – temperatura, curenje nosa i crvenilo očiju, osim što mogu da budu običan nazeb, potencijalno ukazuju i na male boginje. Potrebno je da kolektivni imunitet bude 95 odsto da bismo sprečili epidemijsko širenje bolesti.

Tek u avgustu ove godine okončana je epidemija malih boginja koja je počela u oktobru 2017. godine. Do kraja epidemije obolelo je više od 5.800 ljudi, a 15 osoba je preminulo. Trenutni obuhvat imunizacijom je 93,4 odsto.