Spomenik Vudrou Vilsonu i Nikolaju Krasnovu biće podignuti u Beogradu

Bulevar Vudra Vilsona, koji će po svom otvaranju spajati Karađorđevu ulicu i Bulevar vojvode Mišića kojim dominira kompleks Beogradskog sajma, koji već nosi ime Vudroa Vilsona i koji simbolizuje kontinuirani progres naše prestonice vezujući Kalemegdan, Savamalu, Savski amfiteatar i Beogradski sajam, inicijator Aleksandar Vučić smatra prikladnom lokacijom za podizanje spomenika Vilsonu, obrazložila je deo inicijative Andrea Radulović, predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada.

Dodala je su njegov život i delo ostali upamćeni po posvećenosti miru i prosperitetu. 

Ona je podsetila, saopštio je Beoinfo, da je na četvrtu godišnjicu objave rata Kraljevini Srbiji od strane Austrougarskog carstva, 28. jula 1918. godine, predsednik Vilson doneo proglas obeležavanja ovog dana kao "Srpskog dana" u znak podrške, tada teško stradaloj srpskoj naciji.

Prošlo je više od 100 godina od kada se srpska zastava zavijorila u Beloj kući, a u svim crkvama pročitan Vilsonov "Proglas o srpskom narodu", podsetila je Radulovićeva.

Podizanje spomenika Vudru Vilsonu predstavljao bi znak zahvalnosti i poštovanja života i dela ličnosti koja je vrednovala i pomagala naš narod tokom i nakon Prvog svetskog rata, obrazložila je Radulović.

Tomas Vudro Vilson, dobitnik Nobelove nagrade za mir, tokom dva mandata na funkciji predsednika Sjedinjenih Američkih Država, dao je neizmeran doprinos ustanovljenju vrednosti mira i međunarodne saradnje.

Članovi Komisije usvojili su i inicijativu Redakcije dnevnih novina Srpski Telegraf i Miodraga Rogana, akademskog vajara, za podizanje spomenika kojim se odaje počast pripadnicima vojske i policije Srbije koji su učestvovali u borbi na karauli Košare 1999. godine.

Idejno rešenje skulpture je autorsko delo Miodraga Rogana. Inicijator predlaže da spomenički tekst obuhvati 108 imena i prezimena poginulih boraca. Predlog Urbanističkog zavoda je da se spomenik postavi u park šumi "Bencio Buli" u kojoj je postavljen i spomenik heroju Milanu Tepiću, obrazložila je Radulovićeva.

Nikolaj Krasnov dobija spomenik u Beogradu 

Spomenik slavnom ruskom arhitekti Nikolaju Krasnovu biće podignut u Beogradu do 8. decembra, kada se navršava 80 godina od njegove smrti, najavio je pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović.

Mladenović je istakao da se od šest pristiglih radova, Odbor za podizanje spomenika odlučio za idejno rešenje vajara Nebojše Savovića Nesa, koje predstavlja figuru koja sedi za stolom, urađenu u kamenu.

Prema njegovim rečima, spomenik će biti postavljen u parku Mali Tašmajdan, preko puta zgrade Arhiva Srbije, koju je Krasnov projektovao, preneo je Beoinfo.

Podizanje spomenika je, posle dodeljivanja imena ulice na Vračaru i spomen-table Krasnovu, način da se odužimo slavnom ruskom arhitekti koji je svojim stvaralaštvom ostavio značajan trag u izgledu Beograda, ali i brojnih gradova i varošica širom Srbije, naglasio je Mladenović.

Osim Mladenovića, koji je predsednik, članovi Odbora su i Dragomir Acović, Stevan Mićić, Vladimir Mijović i Marko Stojčić.

Nikolaj Krasnov obnovio je crkvu "Ružicu", podigao zgradu Ministarstva finasija u kojoj je sada smeštena Vlada Srbije, palatu Ministarstva šuma i ruda, Ministarstva poljoprivrede i voda u kojoj je smešteno Ministarstvo inostranih poslova, zgradu Arhiva Srbije, izradio projekat pozorišta Manjež, današnje Jugoslovensko dramsko pozorište i još mnogo zdanja u prestonici i sirom Srbije.

Krasnov je, kao i mnogi drugi Rusi, posle Oktobarske revolucije došao u Srbiju. Oni su u mnogim oblastima ostavili značajan i nemerljiv trag.