Dualno obrazovanje za studente – korisno za karijeru, ali bez slobodnog vremena

Ove nedelje Skušpština Srbije usvojila je Zakon o dualnom modelu u visokom obrazovanju. Pomoćnica ministra prosvete Gabrijela Grujić ističe da je novim zakonom definisano "učenje kroz rad", koje postaje deo studijskog programa i da će dualni model obrazovanja predstavljati ogroman benefit za studente.

Nedostatak prakse i nedovoljna pripremljenost studenata za svet rada česta je zamerka poslodavaca. Pojedini fakulteti su i ranije imali obaveznu praksu u okviru studija.

Pomoćnica ministra prosvete Gabrijela Grujić rekla je za RTS da su studenti izrazili svoje nezadovoljstvo nedovoljnim brojem mentora, načinom evaluacija nakon prakse, kao i da kada izađu iz formalnog obrazovanja nemaju iskustvo koje njih čini odmah zapošljivim.

"Ovim zakonom je definisano 'učenje kroz rad', koje postaje deo studijskog programa. Definisaće se 450 sati za učenje kroz rad u kompanijama, 450 sati za aktivnu nastavu, vežbe i predavanja na fakultetima. To je ogroman benefit za naše studente", istakla je Grujićeva.

Trenutno je fokus na fakultetima koji imaju saradnju sa poslodavcima, ali suština je da se kroz taj model obrazovanja napravi sistem u kojem će mladi ljudi imati plaćenu praksu. Naknada bi iznosila 50 odsto od osnovne plate radnog mesta na kojem je student angažovan.

"Student će za vreme svog formalnog obrazovanja imati i tu vrstu motivacije da stekne onaj kvalitet znanja koji će njega odmah opredeliti za kompaniju, odnosno za posao kojim želi da se bavi", rekla je Grujićeva.

Nedoumica – klasični ili dualni model? 

Praksa će biti obavezna za sve fakultete koji se opredele za taj dobrovoljni model studiranja. Međutim, novim zakonom je definisano da studenti mogu da odaberu da se vrate na klasičan model studiranja ukoliko se predomisle, ali i da studenti sa klasičnog modela mogu da pređu na dualni model studiranja.

"Ovaj model studiranja jeste teži model, jer zahteva jedno angažovanje studenta za vreme formalnog obrazovanja da zapravo uopšte neće imati slobodnog vremena. Rekla bih da je to zaista korisno, jer je velika podrška kompanija i industrija koje dolaze", naglasila je Grujićeva.

Iako su postojale kritike prilikom uvođenja dualnog obrazovanja u srednje škole, Grujićeva kaže da je sve više najboljih učenika koji se nakon osnovnog obrazovanja opredeljuju za stručne škole koje imaju dualni model realizacije nastave. Prema njenim rečima, to govori o tome da i roditelji i učenici prepoznaju kvalitet dualnog modela i da je sve manje kritičara.

"Fudbalskim rečnikom, to znači da jedna kompanija za vreme formalnog obrazovanja gradi svog Ronalda, da posle ne mora da ga kupuje po enormno visokoj tržišnoj vrednosti", zaključila je Grujićeva.

broj komentara 2 pošalji komentar
(ponedeljak, 23. sep 2019, 18:39) - anonymous [neregistrovani]

Рог не лаже

"Фудбалским речником, то значи да једна компанија за време формалног образовања гради свог Роналда, да после не мора да га купује по енормно високој тржишној вредности", закључила је Грујићева. - Ево на крају је лепо објашњено у чијем је интересу заправо овакав модел образовања.

(nedelja, 22. sep 2019, 16:20) - anonymous [neregistrovani]

Kuda ide?

Kuda ide ovo nase obrazovanje to vise nikome nije jasno...Cilj skolovanja na univerzitetu akademskih gradjana nije da se oni dualno obrazuju.Dualno obrazovanje je zamisljeno za odredjene oblasti tehnickih struka kroz ono sto se kod nas zove Visoka strukovna skola ili u zemljama poput Nemacke, Austrije i Svajcarske pod nazivom Hohschule gde se inzenjeri ne obrazuju za rad u nauci vec u konkretnom realnom sektoru tj.industriji. Opet ta industrija mora biti uvezana sa naukom kako bi se odredjeni proizvod stalno inovirao. Cilj nasih politicara nije da studenti steknu praksu koja je vrlo diskutabilna za jednog studenta kojije u procesu skolovanja. Cilj je zapravo da se u dogledno vreme urusi ono malo kritickog pogleda na svet koji bi trebalo da se razvija na tom univeritetu kao i dizanja cene obrazovanja i favorizovanje privatnih skola i fakulteta cega je sve vise i vise.Nazalost ili na srecu to nece "upaliti" jer dece je sve manje a mi ni to ne znamo da sacuvamo, vec ih "sejemo" po svetu da rade sta stignu.