Kako zaustaviti govor mržnje i diskriminaciju u društvu

U godini u kojoj se obeležava 70 godina Saveta Evrope i četvrt veka Evropske komisije za borbu protiv rasizma i netolerancije uznemirujuće je da su pojedine marginalizovane grupe u Evropi i dalje žrtve diskriminacije i rasizma.

Najosetljivije grupe su i najizloženije diskriminaciji. Problem je što se teško odlučuju da to prijave.

"Šest udžbenika je izmenjeno zbog govora mržnje. Govora mržnje ima i u medijima, a retko se regulatorno telo bavi time. Srbija nije jedinstven slučaj. Moramo biti odlučni i spremni da zaštitimo ljudska prava", ističe Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji.

Jednaki uslovi za život za sve građane prioritet je Vlade Srbije.

"Nulta tolerancija mora postojati na svaki oblik diskriminacije u našem društvu. Nije to samo pitanje LGBT populacije. Mnogo o tome se govori, trudimo se maksimalno da to pitanje rešavamo, ali nemojmo zaboraviti mlade, nemojmo zaboraviti vršnjačko nasilje, nemojmo zaboraviti neverovatnu diskriminaciju koja i dan danas postoji nad Romima i Romkinjama, nad starim ljudima, nad ženama i decom. To je ono čime još dodatno moramo mnogo da se bavimo", naglašava Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije.

Od 2016. godine Srbija učestvuje u regionalnom projektu za Zapadni Balkan i Tursku. U protekle tri godine rešavana su pitanja važna za pripadnike nacionalnih manjina koje žive u Srbiji.

"U drugoj fazi, koja će trajati do 2022. godine, bavićemo se temama kao što su govor mržnje i diskriminacije sa kojima se suočavaju LGBT osobe", navodi Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Od pre 25 godina, kada je formirana Evropska komisija za borbu protiv rasizma i netolerancije, do danas nema velikih promena ni u ostalim evrpskim zemljama.

"Uznemirava sve rašireniji rasizam, ksenofobija, antisemitizam, netolerancija, nasilje, naročito prema migrantima i imigrantima. Jednako je alarmantan rastući agresivni nacionalizam i etnocentrizam. Uveren sam da je to ozbiljna pretnja demokratskim društvima i njihovim osnovnim vrednostima", kaže Tobijas Flesenkemper, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu.

"Stoga svi moramo mnogo više da učinimo kroz sinergiju, u kojoj deluju EU, Savet Evrope, ambasade različitih zemlja i naravno nacionalne vlasti", zaključuje Marija Danijela Maruda, potpredsednica Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije u ime Grčke.

Francuska će iskoristiti predsedavanje Komitetu ministara Saveta Evrope da promoviše različitosti i poštovanje ljudskih prava, kaže ambasador te zemlje u Beogradu. O tim temama predstavnici 47 zemalja govoriće i naredne sedmice u Parizu, na konferenciji povodom 25 godina postojanja Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije. Među njima će biti i Srbija.

broj komentara 0 pošalji komentar