Postoji li plan za evakuaciju u slučaju dojave o bombi

Planovi za evakuaciju u slučaju protivpožarne zaštite u tržnim centrima su definisani zakonom, ali takvih planova nema kada je reč o drugim vrstama opasnosti poput dojave o eksplozivnoj napravi ili, na primer, zemljotresa. Da li su naši tržni centri projektovani tako da posetioci mogu bezbedno i brzo da napuste objekat kada okolnosti to zahtevaju?

U slučaju nužde kada se oglasi alarm za opasnost, Zakon o protivpožarnoj zaštiti je jasan kada je reč o evakuaciji u tržnim centrima.

Posetioci i zaposleni se upućuju na evakuacione koridore koji vode do glavnih izlaza.

Širina stepeništa od jednog do drugog nivoa iznosi 3,4 metra što je propisano elaboratom o zaštiti od požara.

"Svaki nivo ima šest evakuacionih koridora koji vode ili ka stepenišnom jezgru ili direktno ka izlazu, što znači da svaki izlaz, ako primi 1.000 ljudi, 6.000 posetilaca može da bude po spratu", objašnjava tehnički direktor TC "Ada mol" Miloš Barudžija.

Kako ističu na Fakultetu bezbednosti, problem je u tome što zakon definiše plan evakuacije u tržnim centrima u slučaju protivpožarne zaštite.

Propisa, međutim, nema kada je reč o drugim opasnostima poput dojave o eksplozivnoj napravi ili, na primer, zemljotresa.

"Ranije su na teritoriji Beograda i Srbije bile veoma izražene dojave o eksplozivnim napravama. Plan evakuacije je neophodno imati u takvim slučajevima, a mislim da ih određeni broj tržnih centara i drugih uglavnom objekata nema", kaže prof. dr Goran Mandić sa Fakulteta bezbednosti.

Po standardima o zaštiti od požara potrebno je pet minuta da bi posetioci i zaposleni napustili tržni centar u slučaju evakuacije.

"U trenutku kada se javi generalni alarm, posetioci mogu da čuju zvučnu signalizaciju i glasovnu poruku. U tom trenutku ljudi se upućuju na evakuacione izlaze koji su označeni zelenim svetlećim panelima, a pored svakog izlaza je i plan evakuacije", ističe Barudžija.

U odsustvu planova za evakuaciju u slučaju drugih opasnosti, obično se primenjuje Zakon o zaštiti od požara. Takvo iskustvo imao je tržni centar "Delta siti" u decembru 2017, u vezi sa lažnom dojavom o bombi.

U roku od nekoliko minuta Centar je uspešno evakuisan, ali po pravilima zaštite od požara.

To nije pravo rešenje, ističu na Fakultetu bezbednosti, zato je potreban poseban elaborat u slučaju dojave o eksplozivnoj napravi.

"Problem je još složeniji u tržnim centrima. Šta se događa kada krene evakuacija? Da li neko vodi računa o tome, da li se roba neovlašćeno iznosi, da li se zaključavaju prodavnice ili drugi prostori", pita prof. Mandić.

Poslednji slučaj aktiviranja panik tastera zabeležen je 7. septembra u tržnom centru "Ada mol" na Čukarici. Panik tastera ima 130, nalaze se svuda, postavljeni su na metar i po visine.

Zaštićeni su staklom koje se lako lomi, a u trenutku kada se aktivira, obveštava protivpožarnu centralu.

Sedmog septembra većina posetilaca je poštovala koridore, a samo manji broj posetilaca se uspaničio.

broj komentara 1 pošalji komentar
(utorak, 17. sep 2019, 19:05) - anonymous [neregistrovani]

Plan postoji i on glasi........

............."spasavaj se ko - moze"!!!