Kada se nasilje sa društvenih mreža prebaci u realan život

Za nasilje u dvorištu škole u Barajevu javnost je saznala preko društvene mreže, iste one preko koje je tuča i zakazana.

"One su preko društvenih mreža stupile u kontakt i razmenjivale pretnje i vulgarnosti, što je danas veoma česta pojava i rezultat rijaliti programa i i sličnih dešavanja na televiziji i drugim sredstvima javnog informisanja", kaže direktor škole u Barajevu Dobrivoje Jelić.

Program na televiziji, pa i rijaliti, podleže zakonima. Primena je drugi problem. Ipak, na ono što se deli po internetu, zakoni naše zemlje nemaju uticaj.

Ni Fejsbuk, ni Gugl ni Tviter nemaju svoja predstavništva u Srbiji. To znači, objašnjavaju stručnjaci, da oni u našoj zemlji pravno ne postoje.

Fondacija Šer iz Beograda tražila je od 20 svetskih kompanija da odrede predstavnika u našoj zemlji. Odgovor i to pozitivan dobili su jedino od Tvitera.

"Ne postoje mehanizmi kako da se u Srbiji ljudi zaštite od velikih kompanija. Ne postoji lice koje bi oni mogli da tuže pred domaćim sudom", objašnjava direktor Šer fondacije Danilo Krivokapić.

Kada smo otvarali profile, ne tako davno, bili smo upozoravani da nasilje i diskriminacija nisu dozvoljeni. Šta se promenilo?

U kompanijama koje su vlasnici društvenih mreža, uglavnom kompjuterski programi prepoznaju šta je nedozvoljen sadržaj koji uklanjaju. Po kojim kirterijumima, teže je pitanje.

"Mi kao građani Srbije ne znamo kako se sadržaj kontroliše. Ne postoje jasne procedure. Sadržaj se uklanja po pravilima koja nisu pravila Republike Srbije", ističe Danilo Krivokapić.

Kako da velike kompanije poštuju srpske zakone 

Novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti primenjuje se od avgusta ove godine. Njime je propisano da svetske tehnološke kompanije moraju imenovati predstavnika u Srbiji.

Ukoliko to ne učine, kazna je 100.000 dinara, za njih simbolična. Postavlja se pitanje ko može primorati velike svetske kompanije da poštuju zakone Republike Srbije?

"Organi vlasti nemaju baš previše mehanizama da nateraju jedan Fejsbuk da imenuje predstavnika, a kazne su dosta niske", kaže Danilo Krivokapić.

Potresan snimak maltertiranja deteta i danas se može videti na društvenim mrežama. Problem, ne tehnoloških kompanija, već roditelja i pedagoga, je to što deca na društvenim mrežama pronalaze publiku za ponašanje kojim bi ustanove trebalo da se bave.

"Video sam jednu od devojaka sa video-snimka kako na svom Instagram profilu vrlo pobednički deluje i zahvaljuje se na podršsci", priča stručnjak za oglašavanje na društvenim mrežama Milan Maglov.

Mnogo veći problem od toga što se nasilje deli je to što se takvo nasilje uošte dešava. Stručnjaci pitaju – da se snimak ne pojavi na društvenim mrežama, da li bismo uopšte znali da neko trpi nasilje?

Sa druge strane, objavljivanjem takvih scena žrtva trpi takozvanu sekundarnu viktimizaciju, odnosno još jednom prolazi kroz podjednako bolne momente.

Društvene mreže odavno su prestale da budu samo mesto za razbibrigu. Brigu donosi i podatak UNICEF-a – nasilje putem interneta doživelo je čak 86 odsto dece uzrasta od 12 do 14 godina.