Pešačenjem i biciklom do čistijeg vazduha

Najzagađeniji vazduh prošle godine udisali su građani – Beograda, Pančeva, Kosjerića, Užica, Smedereva, Valjeva, Kraljeva, Kragujevca, Subotice i Sremske Mitrovice.

"Dominantan izvor zagađenja je grejanje tokom zimskih meseci, na prvom mestu to su individualna ložišta, odnosno domaćinstva, a zatim i male energane. Pojedinačno govoreći najveći zagađivač jeste 'Elektroprivreda Srbije'. Svakako 20 do 30 procenata zagađujućih materija u vazduhu dolazi i od saobraćaja", ističe Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

U Beogradu kvalitet vazduha se meri na 25 mesta. Trenutno udišemo čist vazduh, dok je u grejnoj sezoni koncentracija zagađujućih čestica deset puta veća.

"Pre svega su to oksidi azota suspendovane čestice, ugljenmonoksid i druge materije koje nastaju kao produkt sagorevanja fosilnih goriva. To jesu zagađujuće materije, zato što imaju negativan uticaj na zdravlje ljudi, a prirodno je i logično zaključiti da su tu pre svega na udaru respiratorna oboljenja i oboljenja kardiovaskularnog sistema", objašnjava Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Beograd se obavezao da do 2030. godine smanji emisiju ugljendioksida za 40 odsto. Da bi se to postiglo grad treba da poboljša i sistem daljinskog grejanja i javni prevoz. U tome bi trebalo da pomogne i kandidatura za zelenu prestonicu Evrope u čemu Beograd ima podršku Japana i Evropska banke za obnovu i razvoj.

"Da više koristimo ili javni prevoz ili bicikl ili da pešačimo, to je jedna od najvažnijih mera. Takođe je vrlo značajno da obezbedimo adekvatne uslove, a to je da imaju biciklističke staze da imaju pešačke zone i da taj javni prevoz bude takav da proizvodi manje štetnih gasova", navodi Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda.

Sada je pošumljeno 15 procenata područja glavnog grada, a plan je da pod zelenilom bude 25 odsto. U borbi za čist vazduh to je i najefikasnije i najjeftinije rešenje i za celu Srbiju gde bi trebalo da se pošumi 40 odsto teritorije.