Uskoro izmene Zakona o sudskim veštacima – šta očekuje struku

Rad na novom zakonskom rešenju u skladu je sa Akcionim planom za Poglavlje 23, podsećaju nadležni, a struka, s druge strane, očekuje da bude uključena u sve faze izrade novog zakona.

U Srbiji trenutno ima oko 6.500 sudskih veštaka, najviše u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Subotici, Kragujevcu, a bez njih gotovo da nije moguće okončati većinu sudskih postupaka.

U Udruženju procenitelja i sudskih veštaka Srbije očekuju da budu partneri Ministarstvu prilikom izrade novog teksta zakona.

Predlažu da se veštacima, bili oni ekonomske, garđevinske, medicinske ili druge struke, obezbedi drugačiji status od dosadašnjeg, kakav trenutno imaju javni beležnici, advokati, procenitelji.

"Očekujemo da nas kao strukovno udruženje pozovu da aktivno učestvujemo u svemu tome, da budemo pitani za ono što se tiče struke", kaže za Tanjug predsednik Udruženja Milić Đoković.

Navodi da se nerešeni položaj veštaka u Srbiji ogleda između ostalog i u pritisku kojem su izloženi jer se nalaze između suda i klijenta prilikom procena koje obavljaju.

"Najveći problem je status veštaka. Mislimo da veštak treba da ima neki službeni položaj, poput advokata, notara ili procenitelja. Trpimo veliki pritisak kao sudski veštaci. Vi ste između nalogodavca, to je često sud, i druge strane koja možda vrši pritisak", objašnjava Đoković.

Veštaci traže da se oformi i komora sudskih veštaka po ugledu na komore lekara, inženjera, advokata.

Smatra da je potrebno raditi na izjednačavanju standarda među strukom, kako tri veštačenja ne bi dala tri različita rezultata.

Teško naplaćuju svoje usluge od sudova, kaže Đoković, a sudovi im određuju iznos koji će dobiti za posao koji su obavili.

"Imamo problem relativno slabe mogućnosti naplate i postoje velika potraživanja prema sudovima koji odrede cifru za koju veštaci moraju da rade. Ako smo na slobodnom tržištu, ja kao veštak ću odrediti cifru za koju ću da radim, ili neću da radim", navodi probleme struke Đoković.

U nadležnom ministarstvu saglasni su da ima prostora za poboljšanje položaja struke sudskih veštaka.

Objašnjavaju da se, na primer, imenovanje određenih lica za veštake obavlja putem javnog konkursa i da sudije imaju mogućnost da ukoliko smatraju da neki veštak neadekvatno obavlja svoj posao, u skladu sa postojećim zakonom, obaveste Ministarstvo koje je veštacima i izdalo licence.

"Smatramo da se na ovom polju kontrole, odnosno sam početak imenovanja može usavršiti, ali i takođe mehanizmi kontrole, što će biti predmet novog zakona", rečeno je Tanjugu u Ministarstvu pravde.

Članovi Radne grupe, kažu, uskoro će za zadatak imati da dalje unaprede koncept provere znanja sudskih veštaka.

Da li će postojati komora sudskih veštaka ili ne, biće još jedna od tema o čemu će raspravljati Radna grupa, dodaju nadležni.

Kada je u pitanju obavezna edukacija sudskih veštaka, kažu, postoje različiti načini da veštak ima redovnu edukaciju, o kojoj Ministarstvu prilažu dokaze, a to se odnosi i na periodičnu proveru njihove stručnosti.

Međutim, kada je reč o dugovanjima i naplati potraživanja sudskih veštaka od sudova, od 2012. godine, veštaci se plaćaju iz budžeta Visokog saveta sudstva, te Ministarstvo pravde, kažu, nije nadležno za njihova plaćanja, a samim tim ni za dugovanja prema njima.