Za koga školujemo našu decu

Odlaskom jednog našeg stručnjaka u svet, država gubi oko 240.000 dolara. Razlog za odlazak nije samo materijalni, već i potraga za boljim znanjem.

Fakulteti sklapaju ugovore sa drugim visokoškolskim ustanovama u svetu radi razmene studenata i profesora, realizacije zajedničkih studijskih programa i sa domaćim firmama i kompanijama koje posluju u Srbiji u koje studenti idu na praksu.

"Iz tih studentskih praksi, na kraju često je rezultat zapravo zapošljavanje studenata. Među tim firmama koje posluju ovde ima puno inostranih firmi koje su veoma zainteresovane, neke od njih tokom završnih godina studija ponude i stipendije našim studentima da bi ih rezervisale za zapošljavanje", kaže dekan Ekonomskog fakulteta, prof. dr Branislav Boričić.

Pri zaposlenju važna je i preporuka. Najčešće ih pišu mentori i profesori, a fakulteti izdaju uverenja o uspehu.

Nenad Fric sa Građevinskog fakulteta navodi da često izdaju izvode ili čitave kurikulume koji malo bliže opisuju koje su gradivo svršeni studenti savladali.

"Međutim, dešava se neretko da naši standardni obrasci nisu zadovoljavajući, pa recimo da bismo pomogli našem čoveku da ostvari prava u inženjerskoj komori države Njujork ili da stekne licencu u Peruu, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili u Tajlandu, popunjavamo često formulare koje nam oni dostavljaju", dodaje Fric. 

Da bi važile u inostranstvu, mnoge diplome sa naših fakulteta moraju da se nostrifikuju, a ponekad se polažu i dodatni ispiti.

"Mogu da kažem da je FON u martu ove godine dobio međunarodnu akreditaciju, gde diplomirani inženjer FON-a ne samo da ne treba da prevodi, već ne mora ni da nostrifikuje diplomu, već može 'jedan kroz jedan' da aplicira u brojnim multinacionalnim kompanijama sveta, a pre svega Evrope", kaže dekan FON-a Milija Suknović.

Školovanje jednog akademskog građanina državu godišnje u proseku košta između hiljadu i po i dve hiljade evra. Na nekim univerzitetima u Evropi školarine su od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, a u Americi je još skuplje. Godina na Harvardu može da košta i 50.000 evra, a na Kembridžu i Oksfordu – 25.000.

Postdiplomske studije u inostranstvu pružaju veće mogućnosti

Dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Milo Tomašević rekao je, gostujući u Beogradskoj hronici, da fakultet ima bliske veze sa mnogim studentima koji su otišli na cenjene univerzitete i u kompanije u svetu.

Navodi da postoji veliki nedostatak radne snage u IKT sektoru, ali da se i u Srbiji stvara sistem koji daje privlačne mogućnosti za mlade ljude. Čak se dešava, kaže Tomašević, da i u nekim domaćim kompanijama rade stranci.

Ipak, studenti sa ETF-a nekada počinju da rade već u trećoj ili četvrtoj godini.

Kada student ode u inostranstvo, kaže Tomašević, to je nepovratan gubitak nekoga ko je školovan u ovoj zemlji.

Ističe da su različiti razlozi odlaska. Dodaje da ljudi odlaze u potrazi za boljim znanjem, jer postdiplomske studije u inostranstvu pružaju često veće mogućnosti.

Ima i onih koji odlaze direktno u industriju i na poslove.

Tomašević ističe da ETF školuje one koji su spremni da rešavaju probleme, da prave svoje proizvode i kompanije, ali da u toj branši postoji širok spektar poslova i da i oni koji imaju ograničena znanja mogu da nađu svoje mesto u tom spektru.

Dekan ETF-a dodaje da je potrebno truditi se da se deci omogući najbolje obrazovanje jer im to povećava mogućnosti da i u Srbiji naprave svoje kompanije.

Kako dodaje, s druge strane je potrebno pomoći i domaćim firmama jer će se na taj način podstaći privredni rast i ekomonija Srbije.

Ipak, kaže da se ne može uticati na neke odlive koji su neminovni. 

broj komentara 17 pošalji komentar
(četvrtak, 12. sep 2019, 08:35) - anonymous [neregistrovani]

u Australiji

gde zivim roditelji placaju za skolovanje dece na univerzitetima. Ako roditelji nisu u mogucnosti onda to plati drzava, s tim da to vrati student kada pocne da radi. Probudi se Srbijo!

(četvrtak, 12. sep 2019, 08:13) - anonymousGeorge [neregistrovani]

Zasto toliko hala-buke?

Neka oni sto su se skolovali na racun drustva pre nego sto napuste drzavu vrate drstvu dug,i onda mogu da idu gde hoce. U danasnjem svetu nema nista besplatno, uostalom videce kada odu na zapad.

(četvrtak, 12. sep 2019, 07:29) - anonymous [neregistrovani]

E gospodo?

Pa ne mogu da mi odredjuju zivotni standard oni koji su kupili i oni sto su prodavali drzavne fabrike-firme-zemlj bud zasto.. Davno napustio Srbiju, svuda sunce greje.

(četvrtak, 12. sep 2019, 07:28) - Furioso [neregistrovani]

sistem vrednosti

Sistem vrednosti je poremećen. Dok god bagerista bude imao veću platu od lekara neće da bude dobro.

(četvrtak, 12. sep 2019, 07:10) - anonymous [neregistrovani]

Miroslav

Svakako ih ne školuje niko drugi osim roditelji, dede, bake. Od onog novca kojim ih država adekvatno ne plaća.

(četvrtak, 12. sep 2019, 02:55) - Analitičar [neregistrovani]

Partokratija

Partokratija je glavni problem. Pripadnost političkoj partiji ne znači da je kadar nestručan, ali je problem što se pri zapošljavanju zanemaruje stručnost i u prvi plan stavlja partijska pripadnost. Kad budemo imali stručne (nepartijske) rukovodioce, imaćemo i stručni kadar. Apsurdno je da nam svaki dan pričaju o odlasku stručnih ljudi u inostranstvo oni koji na ključnim pozicijama sede po partijskoj liniji, a ne po stručnoj. Kad bude bilo posla za stručnjake, neće odlaziti u inostranstvo.

(sreda, 11. sep 2019, 23:19) - anonymous [neregistrovani]

re Apsurd

Pa oni samo uracunali neke svoje troskove uz prosecnu platu od 600 evra za lekara na primer. I sad ocekuju da im inzenjeri,lekari i drugi visoko obrazovani rade za nekih (prosecnih) pomenutih 600 evra. Ali kad je donji prag 200 evra onda ovi izgledjau kao imucni,iako su u inostranstvu lekari placeni nekoliko hiljada evra. Programere da preskocimo,mada su i oni u tom rangu. Nece to da moze.

(sreda, 11. sep 2019, 22:04) - anonymous [neregistrovani]

Apsurd

Odlazak jednog naseg strucnjaka u svet kosta nasu drzavu 240.hiljada $. A nijedan nas strucknjak nema ukupnu zaradu u nasoj drzavi za 40.god. radnog veka! Pa kako je to onda moguce??!

(sreda, 11. sep 2019, 21:22) - Dušan [neregistrovani]

Uređenje države

Migriranje ljudi je sasvim normalna pojava, svi mi želimo najbolje moguće uslove za život. Razlog gde se u Srbiji pokreće ova tema je što je sve veći broj mladih koji odlaze. Ja (još uvek) nisam odlučio da idem, ali naša država mora da nauči poštovanje rada, uvede ozbiljne programe rekvalifikacija i generalno da radi na poželjnijem životnom standardu.
Iz mog primera, jako je teško ako posrednim kanalima krenu da Vam stižu informacije da su sredstva za podsticaje o kojima priča država već razdeljena unapred i da gubite vreme konkurišući. Kao neko ko želi da razvije uspešno svoj biznis jako je teško kada čujem za (a neke i vidim) takve situacije dok na zapadu isti ti mladi privrednici dobijaju ravnopravnu šansu kod države. Daleko da su oni tamo sveci, i da je sve zeleno ali za nekog ko želi da uspešno posluje u svojoj zemlji teško mi pada kada zbog političkog sistema ovde doživljavam neke hendikepe za nešto što bi trebalo samoj državi od koristi. Valjda žele da dobiju prihode od mog poreza, ali ja neću imati porez da plaćam ako mi se uskraćuju prilike na osnovu partijskih kriterijuma.

(sreda, 11. sep 2019, 21:14) - Интернационалац [neregistrovani]

Обичан спин

Ми смо отишли због пара, корупције, рођачког запошљавања, немогућности да заснујемо породице, дневног стреса, навијачког менталитета и генерално необразованог становништва. Ми се вратити нећемо. Да би успео у животу, ако нећеш да будеш криминалац, старлета или политичар мора да се бежи из тог живог блата. Сваки други разлог осим ових које сам навео у првој реченици је лагање и себе и овог народа. Не кажемо ми у дијаспори за џабе ”ко последњи оде - нека угаси светло”. Остаће вам само ти који су навикли да живе без струје и текуће воде, са три-четири разреда основне, од којих су неки ето и са тим образовним стандардима и купљеним дипломама засели у управне одборе и на чело државе. Па ето. Победили сте. Шта се онда буните? Зар вам није лепо? Ћаос амигос. Идите гледајте то мало успешног спорта што вам је остало, опет, од нас који смо запалили преко. Игара доста а хлеба све мање...