Tužilaštva najslabija karika u zašititi uzbunjivača

Pre 13 godina je ukazao na kriminalne radnje lekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, a umesto nagrade je, prvo smenjen, a dve godine kasnije i otpušten. Bivši direktor Hitne pomoći Borko Josifovski pravdu je čekao više od decenije. Konačno, u oktobru prošle godine, Viši sud u Beogradu je presudio u njegovu korist. Nekoliko meseci kasnije Apelacioni sud preinačio je prvostepenu presudu.

Josifovski ističe da je obrazloženje presude apsurdno.

Kako navodi, utvrđeno je da je uzbunjivač, po kriterijumima zakona, izneo činjenice na razumnoj osnovi. Odnosno izneo prave činjenice, koje je trebalo da javnost čuje.

"S druge strane mi je ukinuta zaštita. Prema navodima, nisam mogao da dobijem zaštitu iz Zakona o uzbunjivačima, jer je moje uzbunjivanje bilo pre donošenja tog zakona", dodaje Josifovski.

Zaštitu je dobio uzbunjivač Tomislav Veljković iz Rače, koji je pre tri godine prijavio opštinsku proneveru od 600.000 evra. Prvo je dobio otkaz, a dva dana kasnije ga je zakon vratio na posao. Ipak, njegova krivična prijava još nije stigla na red.

"Ja sam se interesovao pre nekih devet meseci, bio u Kraljevu, posetio postupajućeg tužioca. Nažalost, rezultata još uvek nema", navodi Veljković.

Da bi rezultata bilo, potrebno je, kaže ministarka pravde, veće angažovanje tužilaštava.

Nela Kuburvić kaže da Republičko javno tužilaštvo treba da sačinjava godišnje izveštaje koji će pokazati šta se dešavalo s prijavama uzbunjivača.

"Nije samo kontakt sa uzbunjivačima kada se uzbunjivač pojavi u tužilaštvu, treba se raditi na proaktivnosti. Da prijava može biti objavljeni članak, objavljena fotografija, tako da je to nešto na čemu će se insistirati", ukazuje resorna ministarka.

Ohrabrivanje da se prijavi kriminal

Treba insistirati, kažu stručnjaci, i na osnaživanju antikoruptivne atmosfere – ohrabriti ljude da prijave kriminal, bez straha od odmazde.

Ambasador SAD Kajl Skot kaže da je ambasada da sada obučila predstavnike 35 lokalnih samouprava da na odgovarajući način primaju žalbe uzbunjivača i reaguju na njih.

"Obučili su se da razumeju mogućnosti i ograničenje svojih funkcija i da preduzimaju korake na pružanju adekvatne zaštite uzbunjivačima", dodaje Skot.

Glavni i odgovorni urednik portala Pištaljka Vladimir Radomirović poručuje da nije dovoljno da uzbunjivač ima samo radno-pravnu zaštitu, već da i ono na šta uzbunjivač ukazao poslodavac ili državni organ istraži do kraja i da kazni one koje su krivi.

Od početka primene Zakona o zaštiti uzbunjivača – juna 2015. do kraja prošle godine pred sudovima su bila 622 predmeta, od čega je više od 530 rešeno.