"Bejbi bum" u Drmnu kod Požarevca

Rode u Drmno sleću manje više koliko i u druga sela u okolini Požarevca, ali im je produktivnost znatno veća. U protekle dve godine u Drmnu je rođeno više od dvadeset beba.

Dragan Ivić, predsednik MZ Drmno, kaže da se do današnjeg dana 2019. godine rodilo sedmoro dece.

"Imamo još dva ili tri u najavi ove godine, što znamo. 2018. godine je rođeno jedanaestoro dece koje je prijavljeno na Drmno. Inače je bilo tu još dva, tri deteta koja trenutno nisu prijavljena u Drmnu, žive u Kostolcu ili Požarevcu", kaže Ivić.

Majka Jelena Bačić smatra da treba čovek da uspostavi šta mu je najvažnije u životu, a da su njima najvažnija deca. "Nama je ovo treća beba i jako smo zadovoljni", ističe Bačićeva.  

Radna mesta zadržala Drmljane na dedovini

Osim roda i dimnjaci imaju značajan doprinos u pozitivnoj demografiji Drmna. Skoro da nema kuće u tom selu iz koje bar jedan član ne radi u Termoelektranama i na površinskim kopovima Kostolac.

Radna mesta i solidne plate, uz dobru infrastrukturu poput toplifikacione mreže i gradskog vodovoda, zadržale su Drmljane na dedovini.

Petar Rašković kaže da je Drmno dobro selo, samo po sebi. "Sve imamo što se kaže, ne žalimo se nizašta", rekao je Rašković.

"Selo razvijeno, mnogo omladine. Izgleda da je takav period naišao trenutno, par godina. Puno dece kao što vidite. Nadamo se da će da se nastavi ovako", kaže Nevena Nikolić.

Damir Damnjanović ističe da standard može da bude "ovakav i onakav", i da je to promenljivo, ali da ako ima ljubavi i uzajamnog razumevanja i poštovanja, brak i porodica mogu da izdrže bez obzira na trenutni standard.

Izuzetak u odnosu na druga sela u požarevačkom kraju 

Drmno je izuzetak u odnosu na mnoga sela požarevačkog kraja, u kojima se godišnje rodi tek po jedna beba.

"Ja sam u poslednje dve godine u Drmnu samo venčao šesnaest mladih bračnih parova. Samo u Drmnu. Znači, verovatno je bilo venčanja i u gradu, po restoranima, ali ja sam obavio šesnaest. To se nije desilo poslednjih petnaest godina", navodi Dejan Stojadinović.

Mnogi žitelji Braničevskog okruga otišli su na rad u inostranstvo, ali se, za razliku od roda, sve manje vraćaju.

Drmljani veruju da će ih rode i dalje posećivati, i da će u njihovim porodičnim gnezdima biti još više dece.