Plastične kese odlaze u istoriju, sledi "bitka" sa ambalažom

Od naredne godine plastične kese biće zabranjene u Beogradu, osim onih baš neophodnih za pakovanje određenih namirnica. Od kesa još veći problem prave plastične flaše. Zato i Srbija donosi Strategiju upravljanja plastikom do 2030. Po uzoru na onu iz Evropske Unije, trebalo bi da odgovori na to kako da se plastika manje koristi i više reciklira.

Od kako se plaćaju potrošnja kesa smanjena je za 80 odsto. S istim ciljem ramatra se uvođenje kaucije i za plastične flaše i limenke.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kaže da je to zasigurno najbolje motivacija.

Stvorile bi se navike od socijalno ugroženih kategorija, od male dece do odraslih da prikupljaju svoju plastičnu ambalažu i i da zauzvrat dobiju naknadu, navodi Radović.

"Na taj način pored toga što bi smo očistili Srbiju od plastične ambalaže s druge strane bismo stvorili više sirovine koji bi mogao da koristi reciklažna industrija", dodaje Radović.

U Srbiji se oko 2.500 preduzeća bavi proizvodnjom plastičnih proizvoda. Izvoze u više od 80 zemalja, i to u vrednosti 816 miliona evra samo u toku prošle godine. I od njih se očekuje da pomognu u rešenju problema plastičnog otpada. Jer od 100.000 tona ambalažnog otpada reciklira se svega četvrtina. Najveći deo završi na deponijama i u prirodi.

Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije ukazuje da se mora podići primarna selekcija komunalnog otpada.

"Moramo podizati kompostane, moramo raditi na smanjenju troškova koji imaju građani kada je u pitanju primarna selekcija i to može dati dobar rezultat za budućnost", dodaje Mitrović.

Reciklaža plastike jeftinija od prerade papira

Viktor Grujić iz batočinskog preduzeća "Polipak" naglašava da sva amblažna plastika može da se reciklira.

Prema njegovim rečima, proces reciklaže plastike mnogo je jeftiniji, sa mnogo manje upotrebe vode i prirodnih sirovina, nego u reciklaži papira.

Proizvođači se okreću novim tehnologijama.

"Danas kese mogu da se rade od skroba iz bilja. Ona je napravljena iz skroba od kukuruza ili otpada od kukuruza ili čak od krompira koji više nije za hranu", navodi Simon Franko iz kompanije BASF Slovenija.

Bez plastike se ne može, ali može se pametnije iskoristiti. Ptice su za razliku od mnogih ljudi to naučile.

broj komentara 17 pošalji komentar
(četvrtak, 05. sep 2019, 11:11) - anonymous [neregistrovani]

Није баш тако

Можда је смањен број кеса које се продају али шта ћемо са кесама које се добијају бесплатно у самопослугама на одељењима где се продаје воће, поврће и хлеб? Шта је са пијацама? Шта са свом осталом амбалажом од свега и свачега? Све је пластика. За почетак би се могао организовати откуп ПЕТ амбалаже

(četvrtak, 05. sep 2019, 10:13) - Dusan [neregistrovani]

Nije baš tako

Naš narod je spreman za reciklažu, treba mu samo dati priliku. Kada su se u mom mestu pojavili kontejneri za reciklažu PET ambalaže za par dana su bili prepuni i to je tako trajalo godinu dve dok nisu prestali da odnose te kontejnere, valjda jer nema ko da obrađuje sirovinu. U svakom slučaju garantujem vam da je velika većina spremna za sortiranje i reciklažu otpada ali nema uslove za to.

(četvrtak, 05. sep 2019, 09:55) - Agent [neregistrovani]

Bilo jednom...

U Svedskoj je pre 20 godina pocela reciklaza pet ambalaze i limenki. Pametnom dosta!

(četvrtak, 05. sep 2019, 09:41) - anonymous [neregistrovani]

Sta cemo sa plastikom?

Otkud nama plastika?
Kad je pocela intenzivna potrosnja tecnih goriva, postavilo se pitanje kuda denuti 10% cvrstog ostatka koji se dobija frakcionom destilacijom nafte. Resenje su pronasli hemicari i otkrili su plastiku. Posto kola moraju da se voze i avioni moraju da lete, plastika mora da se proizvodi. Ili cemo od cvrstog ostatka nafte praviti plasticne proizvode, koje cemo koristiti za nesto, ili cemo taj ostatak odlagati negde na planeti i praviti planinski lanac mrtve zemlje. Cvrsti ostatak nafte, naime, ne moze da se spali, moze da se koristi kao sirovina za proizvodnju asfalta i plastike i to je to.
Pozdrav od inzenjera.

(četvrtak, 05. sep 2019, 09:18) - Маторац [neregistrovani]

Истина

Нису проблем платичне кесе и флаше, него Срби који их бацају где било.Тврдим, на невиђено, да у Словенији на свим рекама заједно нема флаша и кеса колико на само једном километру били које наше реке.

(četvrtak, 05. sep 2019, 08:40) - Volšebnik [neregistrovani]

Reciklaža

Stvar je dosta jednostavna, ne vidim razlog za 'strategiju'..
Ne treba zabraniti proizvodnju, već podstaći proizvodnju papirnih kesa (ili šta je već ekološki), naplaćivati plastične kese supremarketima (ne građanima!), dati olakšice da mogu da dele papirne kese..podstaći reciklažu (firme, sakupljači...) podstaći razvrstavanje (kontejneri za flaše, papir...), kažnjavati one koji razvlače smeće, pale kontejnere...kakva strategija, ozbiljan zakon i pridržavanje i da vidiš...strategija nekako zvuči kao da če postojati neka direkcija za to, pa će preko stranke da se umuva ko stigne...

(četvrtak, 05. sep 2019, 07:24) - anonymous [neregistrovani]

cegeri

da, da....secam se tim masovnih trovanja zbog cegera!!!! Jel` vi to ozbiljno?

(četvrtak, 05. sep 2019, 07:15) - anonymous [neregistrovani]

Onaj ko proizvodi plastične kese a nije samo jedan

Ima zalihe i zalihe repromaterijala da proizvede još puno plastičnih kesa. Kako zabraniti proizvodnju? Otiće u ilegalu i ispod tezge i dalje proizvoditi i prodavati? Ovaj problem je kompleksan i ne može se rešiti samo zabranom već sistemski.

(četvrtak, 05. sep 2019, 02:32) - anonymous [neregistrovani]

Neverovatno

Koliko inertnosti kod srpskog rukovodstva,Ministarstva za okolis.Za plasticnu i staklenu ambalazu u svim zemljama Evrope postoji sistem tzv.depozita,za svaku vracenu plasticnu ili staklenu flasu dobijes odredjenu novcanu naknadu i gotovo nigde na javnim povrsinama ne vidis takve ambalaze.Dapace to je i za sakupljace postala najtrazenija roba.Mnogima i nacin osiguranja jednog obroka dnevno.Zasto se to ne provodi nikome normalnom nije jasno.,pogotovo kad pogleda sto sve plovi rekama.

(četvrtak, 05. sep 2019, 01:12) - anonymous [neregistrovani]

Nice dovoljno, da se zastite ljudi i Srbija.

A plasticne flase, pikavci po ulicama koji su gori od plasticnih kesa, pusenje na svim javnim mestima, kazne za gazde kucica koji ne skupljaju iza svojih ljubimaca .... skrabanje po fasadama zgrada.
Sve treba odjednom! Nema se vremena, mnogo kaskamo za svetom.