Đaci na meti dilera drogom – roditelji moraju biti oprezni

Četrnaesta beogradska gimnazija na Vračaru ima hiljadu učenika u dve smene. Potencijalni rizici od nabavke i konzumiranja narkotika, prema mišljenju direktorke škole, prisutni su u nargila barovima u neposrednoj blizini.

"Sigurna sam da nargila barovi, kojih je sve više i sve su bliži školama, okupljaju decu koja kasnije mogu biti meta onih koji rasturaju razne vrste narkotika", kaže Marija Miletić, direktorka Četrnaeste beogradske gimnazije.

"Prisustvo tih mirisa, oni naprosto usvoje mirise koje koriste, pa imaju i sličice i brojeve. Spremno odlaze u nargila barove sa jasnim zahtevom mirisa koji njima odgovara", dodaje Miletićeva.

Školski prostor svakodnevno kontrolišu nastavnici i školski policajci.

"Nastavni dan počinje tako što se obiđu sve učionice, hodnici, toaleti od strane sekretara škole ili mene i pomoćnika direktora, zavisi ko je u prepodnevnoj smeni u školi", objašnjava Miletićeva.

Ekipa RTS-a proverila je kakva su iskustva Treće beogradske gimnazije kada je reč o narkoticima.

"Po mom iskustvu u mom razredu nema nekoga ko stvarno to koristi. Međutim, u generaciji sam čuo da se o tome priča, čak ima i nekih slučajeva da se neki time i hvale. Lično ja sam protiv toga i kada bih naišao na neki takav slučaj prijavio bih ga nadležnim službama", naglašava Vladimir Pravilović, učenik četvrte godine.

Pomoćnica direktora Treće beogradske gimnazije Olga Čokaš ističe da je, ako procuri neka informacija vezana za narkotike, to odmah znak za uzbunu.

Aktivira se tim za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja koji se sastoji od pedagoga i psihologa, direktora i pomoćnika i još sedam profesora.

"Momentalno se rade ankete koje su anonimne sa učenicima, razgovara se, istražuje se ceo slučaj, obaveštavaju se roditelji. U slučaju vanredne situacije o problemu se odmah obaveštava nastavničko veće, školski odbor i savet roditelja", kaže Čokašova.

"Povećani rizici na đačkim ekskurzijama"

Povećani rizici prisutni su na đačkim ekskurzijama, pogotovo u Grčkoj i Italiji za učenike trećeg i četvrtog razreda, ističe direktor Treće beogradske gimnazije Milenko Macura.

Ukazao je da posebnu brigu vode time što proveravaju agenciju, a preko MUP-a proveravaju vodiče i vozače.

"Jedan od primera koji se proteklih godina desio da je profesor u našoj zemlji pronašao dete u njegovoj sobi sa nekim supstancama. Tada se odmah automatski pravi zapisnik sa tri profesora, vodičem puta, obavešatavaju se roditelji. Tada je u konkretnom slučaju majka morala doći po svoje dete, naravno disciplinska je bila jedna od problema koja se dešava, ali na svu sreću dete nije bilo u takvom obliku da se može kažnjavati", dodao je Macura.

Efikasna saradnja sa policijskom stanicom na Vračaru, kao i sastanak svih direktora škola jednom mesečno u opštini pomažu u rešavanju problema, naročito kada analize u školi ukazuju na opasnost od narkotika.

Testiranja školskih klupa pomoću reagensa proteklih godina u nekoliko beogradskih škola potvrdila su prisustvo narkotika u školskoj sredini. Analiza laboratorije Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti pokazala je prisustvo marihuane i sintetičkih narkotika – to je bio razlog da školska uprava preduzme hitne mere opreza.

"Ključ je u poverenju"

Bivši šef Odseka za prevenciju narkomanije beogradske policije Lambe Đorelijevski rekao je, gostujući u Beogradskoj hronici, da školsko dvorište, ipak, nije mesto gde se prodaje najviše droge, već su to diskoteke, festivali i zabačeni krajevi grada.

"Dileri žele da dođu do što mlađih klijenata, jer oni nisu svesni rizika u koji ulaze, a roditelji će učiniti sve da njihovo dete ima novac, dobru obuću, dobar sat i telefon, da ne zaostaje za svojim drugarima", ističe Đorelijevski.

Ističe da u edukaciji dece, pored ministarstava i škola, moraju učestvovati i roditelji.

"Problem je što su mladi često prepušteni sami sebi. Imaju previše slobodnog vremena, razmenjuju iskustva, simpatični su im likovi iz kraja koji diluju drogu i pokušavaju da uđu u druga društva", objašnjava Đorelijevski.

Naglašava da je identifikacija sa okolinom najčešći razlog ulaska u narkomaniju.

"To je ta priča – biti isti sa ekipom, ostati u ekipi, da ne budeš izbačen i izopšten iz nje, to je razlog zašto se ulazi u problem", objašnjava Đorelijevski.

Naglašava da roditelji moraju da se bave svojom decom, da budu u toku i osluškuju šta se dešava u njihovom odrastanju.

"Svaki roditelj koji svakodnevno provede bar pola sata u aktivnom razgovoru sa detetom, može da primeti ako dođe do čudnih dešavanja", ističe Đorelijevski.

Kaže da su korisne su i medicinske pretrage, pogotovo analiza urina.

Ipak, ključ je, naglašava, u poverenju.

"Svakom detetu može da se desi da uđe u problem, ali dete koje zna da je to problem i ima poverenja u svoje roditelje, obratiće im se, a problem će se, kao i svaka bolest, lakše rešiti ako se na vreme otkrije", zaključuje Lambe Đorelijevski.