Panik-tasteri zasad ćute

Pritiskom tastera uključuje se tzv. nečujni alarm koji obaveštava obezbeđenje u zgradi i glavni monitoring centar u Ruskoj ulici, u slučaju incidenta.

Postavljen je i spoljašnji panik taster, na ulaz u zgradu u Ruskoj ulici i sigurnosne kamere u svim odeljenjima centra.

Za dva meseca bilo je pojedinačnih, verbalnih napada na zaposlene koje su uglavnom rešavali sami. Nije bilo situacija u kojima je ugrožena bezbednost ni korisnika ni zaposlenih.

Samo postojanje video-nadzora i tastera, kažu, bilo je preventivna mera za neprijatne i rizične sitaucije, tako da tokom protekla dva meseca nisu morali da ih aktiviraju.

Direktorka Centra za socijalni rad Zorica Pavlović rekla je da pre uvođenja tastera nisu imali nikakav sistem obezbeđenja, niti za korisnike niti za zasposlene.

"Centri su mnogo puta bili meta lopova, iznosilo se iz centara sve što se stiglo, u tom smislu je i zaštita imovine, ali takođe, jako je bitno i to što ovaj sistem obezbeđenja sa SOS tasterima koji se nalaze na spoljašnjoj strani svakog centra, mogu da budu u funkciji zaštite drugih građana, koji se nađu u nekoj neposrednoj opasnosti", objašnjava Pavlovićeva.

Tragedija posle porodičnih ubistava u dva beogradska centra za socijalni rad, pre tri godine, više nije bilo. Ima, međutim, situacija kada građani, nezadovoljni npr. brzinom rešavanja njihovog slučaja ili rešenjem socijalnog radnika, reaguju burno i neprimereno.

"Kada imamo, recimo, razvod, tu je jedna strana uvek nezadovoljna, kako god da se radi, stručno, profesionalno, roditelj koji je u tom trenutku ili osujećen ili naslućuje da mu možda dete neće biti povereno, on je konstantno nezadovoljan u tom postupku", navodi Pavlovićeva.

Gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević ističe da je potrebno mnogo više razumevanja za ono što rade socijalni radnici.

"Zato je važna informisanost ljudi o tome šta sve jedan socijalni radnik treba da uradi kako bi nekome pomogao", rekla je Stanisavljevićeva.

Treba više da se izlazi na teren

Socijalnih radnika nema dovoljno. Na upražnjena mesta nisu zaposleni novi stručni radnici. U nekim centrima zbog loše organizacije ima propusta, kažu u Autonomnom ženskom centru, i trpe korisnici.

"Vi vidite kako su neki centri napravili posebna odeljenja, posebne stručne radnike koji će samo time da se bave i da odgovore i na pozive policije i tužilaštva kada su u pitanju slučajevi u kojima centrima moraju da budu tu, naročito kada je u pitanju direktno nasilje prema deci", kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Ističe da se, nažalost, vidi da drugi centri nisu tako dobro organizovani i da je ta reakcija slaba. "Mi vidimo u praksi da centri nekada ne izađu na mesto događaja", kaže Vanja Macanović.

Gradska sekretarka za socijalnu zaštitu takođe ističe da socijalni radnici treba više da budu na terenu.

"Tu smo možda izgubili pravu bit socijalnog rada, a to je da socijalni radnici više izlaze na teren, da budu sa samim porodicama, građanima kako bi mogli bolje da se upoznaju sa samom problematikom", ukazuje Stanisavljevićeva.

U Sekretarijatu za socijalnu zaštitu najavljuju i nova zapošljavanja, bolje uslove rada, izgradnju namenskih zgrada i vozila i poručuju da prioritet mora da bude približavanje korisnicima na terenu.