Amfilohije za RTS: Đukanović ne zna šta je crkva jer nije kršten

Milo Đukanović je čovek politike, on ne zna šta je crkva, ne može ni znati kad nije kršten, kaže mitropolit crnogorsko-primorski. Apsolutna je laž da bih ja mogao da budem crnogorski patrijarh, to jedino ako bih izgubio pamet, savest i svest, kaže episkop Amfilohije. O Milu Đukanoviću, Momiru Bulatoviću, Zoranu Đinđiću, Aleksandru Vučiću, mitropolit crnogorsko-primorski govorio je za RTS.

"Priznajem da nisam sposoban da upotrebim blagu reč, nekad iz mene izbije Dinarac i čovek, ali znam koja je mera ljudskog ponašanja", kaže mitropolit Amfilohije.

Rođen kao Risto Radović u blizini Manastira Morače, govorio je – "vaspitavan sam uz gusle i pripovedanja o čojstvu i junaštvu.

Kada je iz Banata došao na Cetinje 1990. godine, pričao je – tada je malo ko ovde znao ko je Sveti Petar Cetinjski, ali svi su znali ko je Josip Broz.

Kada su ga 2007. videli kao novog patrijarha srpskog, rekao je – neće me se Crnogorci tako lako ratosiljati.

Kada je Milo Đukanović ove godine najavio da će raditi na obnovi autokefalne crnogorske crkve, Amfilohije je poručio – to je prvi put u istoriji da ateista hoće da pravi crkvu.

Mitropolit crnogorsko-primorski kaže da se suštinski ne vidi da se dogodila bilo kakva promena u međuvremenu.

"Ta ideja da država stvara crkvu, i to sekularna država, to ja zaista jedinstveni fenomen. Nisam imao prilike da razgovaram i da se sretnem s njim nakon što je izneo tu ideju, iako sam želeo, pokušavao sam da neposredno sa njim, stupim u kontakt, međutim, on je čovek valjda i prezauzet, i nije došlo ni do kakvog susreta. Mi smo se sreli lično poslednji put pre dve godine, ali onda nije bilo ni reči o ovome“, kaže Amfilohije u razgovoru za RTS u Manastiru Morači.

Vi ste imali zanimljive odnose, čak ste govorili da ste ga do 1997. oslovaljali sa "prijatelju“, a u tom čuvenom političkom raskolu, kažu da ste podržali njega umesto Momira Bulatovića.

Nisam ga ja podržao, ja se u tu priču nisam mešao, samo što je u tom raskolu među njima Đukanović bio očevidno sposobniji kao političar. Ja sam sahranio čestitoga Momira Bulatovića, a u to vreme ovaj je, ipak, kao političar bio promućurniji, pa je i tražio susret sa patrijarhom Pavlom. To je bilo pred predsedničke izbore, i zaista patrijarh Pavle ga je sa svim poštovanjem primio. Tada je dolazio i u Cetinjski manastir kod ćivota Svetog Petra. Posle je čak dolazio da loži badnjak, doduše Cetinjani su oštri, pa i danas mu pamte da ga naloži naopako – tako mu kažu Cetinjani, bila je velika vatra, a ni on nije bio vešt, pa ga je bacio onako, baš naopako.

Milo Đukanović je rekao da SPC u Crnoj Gori služi kao kičma velikosrpske ideologije. Kakav je vaš komentar na to?

On je čovek političar, i on je čovek partijski, njemu je crkva isto što i partija. On ne zna šta je crkva, ne može ni znati kad nije kršten. I onda podređuje crkvu politici, i onda i mene napadaju, kao ja sam sad eksponent neke velikoruske ili velikosrpske ideje, to je potpuna besmislica. Ja sam pre svega hrišćanin, episkop pravoslavne crkve, hrišćanske, i za mene je to osnovno svojstvo. A crkva kojoj pripadamo, ona se naziva srpskom, ruskom ili grčkom, s obzirom na njeno geografsko prisustvo, ili s obzirom na broj vernika, ali ona je po svojoj suštini vaseljenska, nema nacionalni karakter.

Vi najveći deo vremena provodite na Cetinju, a tamo je najviše onih koji se nacionalno izjašnjavaju kao Crnogorci. Ranije je tamo bilo i incidenata, kako je sada?

Prilikom ovih zbivanja posle 90-ih godina, kada je bila politika Liberalnog saveza i Slavka Perovića, oni su lansirali tu atmosferu anticrkvenu, ona je postojala i ranije, samo je to sad bilo protiv mene i protiv naše crkve. I onda su bili dobar deo zato što se osećaju samo kao Crnogorci, prestali su da dolaze u Cetinjski manastir. Mada istina, nisu ni ranije dolazili, ja se sećam kad sam došao na Cetinje 1990, nije troje bilo u manastiru. Oni su bili zatrovani brozomorom, to je najopakija bolest. I ne samo to nego činjenica da je upravo Broz bio onaj koji je formulisao to stanje posle 1945. u Crnoj Gori. Broz je naredio da se sruši kapela na Lovćenu, to je njegova naredba. A on je najviše Crnogoraca poslao na Goli otok.

Osim inicijative Mila Đukanovića da se obnovi autokefalna crnogorska crkva, aktuelno pitanje je Zakon o slobodi veroispovesti, o kojem bi Skupština trebalo da raspravlja. Postoji li mogućnost da Morača, Đurđevi stupovi (u Beranama), Petrova crkva (u Bijelom Polju) postanu vlasništvo države Crne Gore?

Oni recimo mogu da traže crkve, po tom njihovom principu, koje su građene za vreme kralja Nikole, ali šta će manastirima Morača, Savina, Ostrogom, Ostrog je bio sedište Zahumsko-hercegovačke mitropolije za vreme Svetog Vasilija, šta ćemo sa tim, ako se uzme princip države ili nacije, ako je neko Srbin, onda je Sveti Vasilije Ostroški iz Hercegovine. Ogromna većina naroda se odupire tom predlogu zakona, 100.000 ljudi je potpisalo tražeći da se taj zakon ne primenjuje.

Vi imate dobre odnose i sa članovima DPS-a. Šta oni kažu?

Ima mnogo onih koji su u vladajućoj stranci, koji se osećaju nacionalno kao Crnogorci, ali koji pripadaju crkvi, ja njihovu decu krštavam. Oni ljudi kažu da pre svega, mnogi se boje za svoj posao. Zato ja ponekad kažem treba nama Crnogorcima "slivati stravu“. Bojim se da su se danas moji Crnogorci nakupili straha, okupacija, pa revolucija, komunizam, a sad ovi su nastavili, ovo su deca Brozova.

Da li u bilo kakvoj podeli uloga postoji bilo kakva mogućnost da vi budete crnogorski patrijarh nekakve nove crkve?

Novi patrijarh (smeh)? To je apsolutna laž. To jedino ako bih izgubio pamet, i savest, i svest. To su laži koje se šire iz krugova iz Crne Gore, a bojim se i iz Srbije se takve laži pronose. Ja imam patrijarha moga, pošto sam bio jedan od kandidata, ja sam predao patrijarhu Irineju u svoje vreme u Saboru patrijarško dostojanstvo, jer sam zamenjivao patrijarha Pavla i Bog mi je svedok što sam srećan do dana današnjeg, da me mimiošla ta čaša, da bih ostao ovde. I radujem se Bogu što imam patrijarha Irineja, našeg Čačanina, to je moj patrijarh jedini koga ja priznajem i do sada i dok sam ja živ, i dok je on živ.

Sada će biti skoro tri decenije kako ste na Cetinje došli kao mitropolit. Oni koji vas podržavaju kažu da ste u zemlji borbenog ateizma uspeli da sagradite ili obnovite veliki broj hramova, a ovi koji vas kritikuju kažu da ste se isuviše bavili politikom. Kakav će biti vaš saldo?

Radost pred Bogom. Crna Gora je bila ateistička, samo je Albanija Envera Hodže bila ispred Crne Gore po ateizmu. Mnogi vernici su se vratili, mi smo obnovili više od 700 hramova. Sagrađena su dva najveća hrama u istoriji Crne Gore - u Podgorici i u Baru. A ovo oko politike, ako ja nekad kažem neku oštriju reč, oni to proglase za politiku. Pa je li politika briga o narodu, o biću naroda, o dostojanstvu naroda, onom najdubljem dostojanstvu iz same države? Ja ne mogu kao čovek crkve drugačije, ponekad mi izleti neka reč. Meni kažu neki moji Cetinjani – što ti nisi kao patrijarh Pavle? Pa jedan je patrijarh Pavle, Pavle nikad takvu tešku reč nije izgovorio.

 Da li se kajete nekad zbog nečega što ste izgovorili?

Sigurno da nekad izleti neka teža reč. Suštinski ja mislim da je to obmana kod ljudi, ja se bavim brigom o narodu, ja se ne bavim politikom, bilo kakvim partijašenjem.

Zanimljivi su vaši odnosi sa političarima. Vi ste krstili neke političare u Ostrogu, pa se posle i niste baš slagali. Kažu da ste znali i da prenoćite na studentskim protestima protiv Miloševića. Jesu li se promenile okolnosti ili ste se vi promenili?

Ima ona narodna – krsti vuka, vuk u goru. Taj što smo ga krstili ne znam je li još aktivan u politici, taj Jovanović (Čedomir). Mi smo onda zajedno sa njim i Đinđićem protestovali protiv Miloševića sa onim pištaljkama.

Posle ste Miloševića posećivali u zatvoru?

Jeste, ja se ne slažem sa njegovom politikom, ali ja poštujem njega kao čoveka, isti je slučaj i sa Đukanovićem.

Pomenuli ste Đinđića i pitao sam da li se kajete, često pominju taj vaš govor sa sahrane?

To su lažno preneli, bojim se da je to ovaj, kako se zvao, i sad on utiče na politiku i na Đukanovića i na Vučića, neki Popović ima tamo. Oni su izmislili, uopšte nisu pročitali taj govor. Jedini ko je shvatio moju besedu je vladika Atanasije – kaže ti proglasi čoveka za sveca. Ja sam rekao oni koji su njega ubili, oni su zločinci, ja sam za njih rekao, ne za njega. Ja sam sa najdubljim poštovanjem govorio prema Đinđiću u Hramu Svetog Save. To su te laži, pa su me onda proglasili za pukovnika, navodno Milošević. On me je psovao svojevremeno, kad sam se ja protivio njegovoj politici, i rekao sam za Miloševića, zato se kajem, kakav je on patriota kad nikad nije bio ni na gorbu svoga oca? Tešku sam reč rekao, to priznajem, eto recimo, kajem se zbog toga, ali to ne znači da nisam poštovao Miloševića ili bilo kog drugog čoveka, za mene je svaki čovek svetinja Božja. I Milošević je tražio iz Haga mene da mu budem svedok, pored toga što je govorio – onaj sa Cetinja, mislim da je čak rekao i đubre. Međutim, on je shvatio na kraju da ja nemam ništa protiv njega kao čoveka, druga je stvar njegova politika. Isti je slučaj sa Đukanovićem i sa Vučićem. Evo, mene sad napadaju kako sam ja protivnik Vučića. Ja sam rekao samo da se bojim te neke njegove priče o razgraničenju, on mene optužuje da sam ja kao Haradinaj za celovito Kosovo, ja jesam za celovito Kosovo, ali ono pripada Srbiji.

Vama zameraju da ste mogli jače i oštrije da reagujete i kad je Crna Gora priznala Kosovo, i kada je bilo reči o članstvu u NATO-u, da je snaga vaše reči u Crnoj Gori takva, da ste glasnije govorili, da bi bilo drugačije.

Ja sam 2008. godine, kada je ovaj priznao Kosovo, rekao da je on izdajnik Crne Gore, jer se time odrekao Metohije, Pećke patrijaršije, Dečana, tamo ima grobova 700 Crnogoraca koji su poginuli 1912. i 1913. godine. Ja pripadam Crnoj Gori kralja Nikole, u to vreme ova mitropolija koju sad oni poriču bila je državna vera. Moji preci su sa kraljem Nikolom oslobađali Peć, Pećku patrijaršiju, Dečane, mitropolit Gavrilo Dožić je dobio ključeve Dečana i Pećke patrijaršije od kralja Nikole – evo ti ključeve mojih predaka Nemanjića. Krunu Stefana Dečanskog čuvamo u Cetinjskom muzeju, ti ključevi od Pećke patrijaršije i Dečana, eno ih kod nogu Svetog Petra Cetinjskog, kako ja mogu da se odreknem Pećke patrijaršije, Dečana i sve do Prizrena? Ili Metohije koja je pripadala Crnoj Gori, a posle Zetskoj banovini do 1945. godine. 

broj komentara 8 pošalji komentar
(sreda, 21. avg 2019, 10:21) - Владимир Зириковић [neregistrovani]

Крштење

Неопходан услов да би неко био православан је да најпре буде крштен

(utorak, 20. avg 2019, 22:36) - anonymous [neregistrovani]

crkveni veledostojnik

reci za nekoga pravoslavca da nije krsten je zaista neukusno.Zar neko mora biti krsten da bi postao covek .Znam dosta krstenih pravoslavaca a karakter im je NULA .

(utorak, 20. avg 2019, 22:26) - anonymous [neregistrovani]

@Krsten ili nekrsten covjek...

Ne treba biti bukvalista. Mitropolit Amfilohije je to rekao i vise nego ocigledno zbog jedne velike ironije - da covek koji nije krsten zeli da formira hriscansku crkvu. I stvarno jeste ironija - neko, ko je lider iz doba komunizma, koji se zaista ni ne razume u crkve, sada zeli da izmislja novu crkvu i to pritom, ne samo da je pravi, nego da postojecoj crkvi koja je tamo gotovo 800 godina sada oduzme to sto ima i da je proglasi za nekakvu antidrzavnu instituciju - a da ironija bude jos veca, upravo su vladike te iste crkve formirale tu drzavu. Kakvi god da su to interesi - na kraju krajeva, ispadaju ne losi, vec katastrofalni po Crnu Goru, koja je danas duboko podeljeno drustvo i u kome jedan deo tog drustva vise ni ne zna sta je tacno, niti koja mu je istorija, niti odakle potice, a uci nesto potpuno drugo sto nema veze sa istorijskom istinom. To sto je to mozda kratkorocno delovalo kao uspesna politika, dugorocno je ostavilo posledice koje nece splasnuti nazalost u sledecih nekoliko decenija. Ako vec zele nezavisnost, onda su Srbija i Crna Gora trebale da budu bratske i najblize drzave, jer smo tako jaci i mi i oni.

(utorak, 20. avg 2019, 21:23) - Топлица [neregistrovani]

За углед

Цело православље је одвише пасивно јер заговара помоћ Бога тамо где нам је Бог дао памет и снагу да се сами боримо. Постоје области стварања Бога и оне које је Бог препустио човеку. Наш Митрополит често је нападан јер је један од ретких који то разуме. Његово здравље и ум најпотребнији су нам данас. Што га противници више нападају то су, значи свеснији значаја његовог ума.

(utorak, 20. avg 2019, 21:21) - anonymous [neregistrovani]

Slazem se

Mitropilit Amfilohije je sveti Boziji covek i Narodni vodja. Sve sto kaze, sve je na svom mestu i Bogu i Narodu ugodno. Istina je da je on ponekada malo strog, ali tako treba. On je uzdigao Crnu Goru na vishi nivo i vraca je onome sto je nekad bila, chojstvu i junastvu. Mali umovi to ne shvataju. I ne vide da ih Mitropolit pere od blata u koje su se uvalili. Hvala Mitropolitu.

(utorak, 20. avg 2019, 20:52) - anonymous [neregistrovani]

vladika

ako uspije da sacuva nasu Crkvu u ovoj sadasnjoj Crnoj gori treba ga proglasit svecem !

(utorak, 20. avg 2019, 20:10) - Predrag [neregistrovani]

Dostojan!

Svaka ti je Njegoseva, dragi mitropolite!

(utorak, 20. avg 2019, 20:09) - anonymous [neregistrovani]

Krsten ili nekrsten covjek...

Mislim da covjek ne mora biti krsten da bi bio moralan covjek,da zna sta je crkva,da je postuje,da je ne vrijedja,da je ne napada.A,ima i takvih koji su krsteni pa nisu karakterni ljudi ,pa ne postuju ni svoju crkvu,niti ikakve moralne vrijednosti i koji vrijedjaju njene clanove.Za jednog takvog politicara u Srbiji koji ne postuje SPC je sam Mitropolit Amfilohije rekao da ga je on krstio ali da to krstenje nije uspjelo.Dakle,krstenje moze i da ne uspije.
A,Milo Djukanovic se rukovodi nekim drugim interesima koji su u suprotnosti sa njegovim identitetom i karakterom i zato je u nesporazumu i sa SPC i samim sobom..