Povećan nivo radijacije nakon nesreće u Rusiji, ima li razloga za zabrinutost u Srbiji

Vedrana Vuletić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, navela da nemaju nikakve podatke o nesreći u Rusiji u koje javnost nije upućena, jer je rad Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije javan i sve podatke koje imaju saopštavaju javnosti.

"Što se tiče ove nesreće u Rusiji zvanične informacije su vrlo šture. Sve ono što je zvanično saopšteno to je ono što ima u medijima – da se desila nesreća tokom testiranja na vojnom poligonu", rekla je Vuletićeva.

Dodala je da je zvanična meteorološka služba objavila neke podatke, rusko ministarstvo odbrane je to prvo negiralo, a onda su potvrdili. "Pojavile su se vrednosti četiri do 16 puta veće, Grinpis je rekao 20 veće od osnovnog nivoa. Jedina vrednost koja je objavljena u medijima jeste ta vrednost od Grinpisa dva mikrosiverta na čas", navela je Vuletićeva.

Ukazala je da nam ta vrednost govori da ne treba da se zabrinemo, čak ni stanovnici te oblasti gde se desila nesreća, ako je ta vrednost pouzdana i ako je tačno da je ta vrednost bila povišena samo sat i po vremena.

Na pitanje da li su pomenuti nivoi radijacije opasni po čoveka, životinje i biljni svet, Vuletićeva kaže da ako taj podatak jeste tačan, on ne može biti opasan, ali je potrebno da se zna više informacija.

"Mi ne znamo koji izotopi su tu bili, mi ne znamo kakvo je to gorivo, što je razumljivo jer je u pitanju vojna tehnologija i nije iz razumljivih razloga dostupno javnosti, pa ni nama", dodala je Vuletićeva.

"Nema dokaza da će i kasnije biti posledica"

Tvrdi da sa ovim podacima nema dokaza da će i kasnije biti posledica. "Taj nivo radijacije je vrlo nizak da bi čak i u nekom kasnijem periodu, godinama kasnije, izazvao bilo kakav rak ili leukemiju ili bilo šta drugo", smatra Vuletićeva.

Naglasila je da ono što je indikativno jeste da je došlo do neke nesreće, da je došlo do ispuštanja radioaktivinog materijala u sredinu i treba preduzeti neke dodatne mere da se ispita da li ima uticaja na hranu, mleko, vodu koje ljudi koriste.

"Kod nas nije detektovan nikakav veštački radionuklid koji bi bio poreklom iz ove nesreće. Ne samo kod nas nego i u Evropi", navela je Vuletićeva.

Objasnila je da ni skandinavske zemlje, koje imaju vrlo osetljive instrumente i koje su vrlo rigorozne jer su imale iskustvo iz Černobilja kada su oni bili prvi koji su otkrili tu nesreću, nisu prijavile nikakve neuobičajene vrednosti.

"Kod nas se svakodnevno meri. Mi imamo uređaje, merne stanice koje automatski, kontinuirano 24 časa na dan prate nivo radioaktivnosti", objasnila je Vuletićeva.

Pored toga, dodaje, imamo akreditovane laboratorije koje prate druge vrste uzoraka kao što su vazduh, padavine, hrana i voda. "To se svakodnevno prati i o prvom neuobičajenom rezultatu obaveštava se Direktorat, a on obaveštava javnost o tome", istakla je Vuletićeva.

Velika primena izvora jonizujućeg zračenja

Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije je u komunikaciji sa međunarodnim institucijama, pre svega Međunarodnom agencijom za atomsku energiju. Pored toga, u kontaktu su i sa nama najbližim nuklearnim elektranama.

"Nama najbliže dve nulearne elektrane su u Mađarskoj i 'Kozloduj' u Bugarskoj i mi imamo vrlo dobru saradnju sa njima. Pored toga što smo članice međunarodnih konvencija, mi imamo bilateralni sporazum sa Mađarskom o obaveštavanju u slučaju bilo kakvog nemilog događaja", objasnila je Vuletićeva i dodala da zajedno učestvuju u vežbama simulacija akcidenata.

Kada je reč o Vinči, kaže da je ona u sistemu koji je pod nadzorom Direktorata.

"Tačno je da još nije završen proces prebacivanja radioaktivnog otpada iz trenutnog hangara u novi savremeni hangar, ali taj proces je u toku i nadamo se da će u nekoj skorijoj budućnosti i to biti završeno", dodala je Vuletićeva.

Ukazala je da primena izvora jonizujućeg zračenja u Srbiji velika, pre svega u medicini i industriji.

"Znači nisu izvori loša stvar nego mi mnogo imamo koristi od njih i moramo da ih koristimo i zato je važan posao Direktorata koji vrši nadzor nad svim tim korišćenjem izvora jonizujućeg zračenja", zaključila je Vuletićeva.