Svi problemi izgradnje Koridora 11

Pomoćnik ministra za drumski saobraćaj, puteve i bezbednost saobraćaja Saša Stojanović je rekao da će puštanje još 63 kilometra auto-puta skratiti putovanje za oko sat vremena.

Ovaj deo Koridora ima tri deonice: Obrenovac–Ub (26 kilometara), Ub–Lajkovac (12,5 kilometara) i Lajkovac–Ljig (24 kilometra).

"Svaka deonica je bila zahtevna. Osnovni ugovor koji smo potpisali sa kineskom kompanijom 'Šandong' je podrazumevao izgradnju deonica Obrenovac–Ub i Lajkovac–Ljig", rekao je Stojanović.

Na prvi pogled, ne izgleda da je ta deonica zahtevna kao što je bio auto-put kroz Grdelicu.

"Iako ne deluje da postoje problemi kao u Grdelici, jer nema klisura i planina, drugačiji je teren. Postoji druga vrsta problema, koje nije bilo u Grdelici. Tokom izgradnje auto-puta je došlo do promene uticaja podzemnih voda", rekao je Stojanović dodajući da je morala da se radi regulacija vodotokova.

Na deonicama Obrenovac–Ub i Lajkovac–Ljig, koje su gradile kineske firme, urađena su 33 objekta – tunel, mostovi, nadvožnjaci, 11 devijacija, stotinak separatora koji služe za odvodnjavanje, a izgrađeni su i nasipi.

Problemi sa izgradnjom tunela 

Saša Stojanović ističe da je u tunelu "Brančić", dugom 950 metara, instalirana najmodernija oprema i da ima sistem za upravljanje saobraćajem u tunelu.

I prilikom njegove izgradnje je bilo problema – na ulasku u tunel je bilo klizište.

"Od septembra 2017. do januara 2018, bio je zaustavljen proboj leve tunelske cevi zbog pomeranja. To je bio jedan od najvećih izazova", rekao je Stojanović.

Inženjeri "Energoprojekta" su u konsultaciji sa austrijskim konsultantima rešili taj problem i počeli probijanje desne tunelske cevi. Problem je bio i u samoj strukturi materijala brda kroz koji se kopao tunel.

Deonica Ub–Lajkovac morala da se sanira

I deonica Obrenovac–Ub i Lajkovac–Ljig su bile spremne za otvaranje krajem prošle godine, ali problem je predstavljala deonica Ub–Lajkovac.

Ta deonica od 12 kilometara se gradila od 2010. do 2014. godine, a kada je završena, utvrđeno je da mora da se radi njena rekonstrukcija. To je građane u početku trebalo da košta 10 miliona dolara.

"Problem je bio sticaj različitih okolnosti i uticaja, bilo je pokušaja politizacije sa raznih strana, što smo mi pokušali da izbegnemo. Smatramo da nije krivica samo na izvođačima", rekao je Stojanović.

Izvođači su u prvom naletu podneli najveći teret jer je njihova ugovorna obaveza bila da otklone nedostatke.

"Bez završetka sanacije tog dela nismo mogli susedne deonice da pustimo. Ponuda koja nam je bila dostavljena za otklanjanje nedostataka je bila 10.500.000 dolara sa PDV-om. Kada su otpočeli radovi od strane novih izvođača po projektu CIP-a, konstatovano je da je stanje mnogo gore od onoga što su pokazivali laboratorijski nalazi", rekao je Stojanović.

Zbog pukotina na još neotvorenom putu, radila se sanacija – skidali su se svi nivoi kolovozne konstrukcije koji nisu bili zadovoljavajući. Materijal nije mogao da se koristi, pa je, prema podacima kojim Stojanović raspolaže, za 30 odsto uvećan iznos sanacije.

I petlja Lajkovac je morala da se sanira

Petlja Lajkovac u tom trenutku nije bila predmet sanacije.

"Niko o njoj nije vodio računa. Kada smo hteli da pustimo deonice, malo smo bolje pogledali, i inženjeri su ustanovili da je petlja Lajkovac u katastrofalnom stanju", rekao je Stojanović.

"Putevi Srbije" su odradili sanaciju petlje, što je koštalo oko 350 miliona dinara.

"Imate materijalnu, krivičnu i pravnu odgovornost, šta bude rekla presuda, Ministarstvo će ispostaviti svoje regresne zahteve pema onima koje sud bude detektovao kao odgovorne. Naplatili smo bankarske garancije, jer izvođači nisu hteli da postupe po projektu za izvođenje, iako im je to obaveza. Nakon toga, taj iznos jetrećina do sada plaćenog iznosa za sanaciju", naveo je Stojanović.

Kritikovao je to što garancija za auto-put iznosi svega dve godine, dok su i za kućne aparate duže garancije.

"Po svim pravilima struke, svaka deonica pre izgradnje sledeće prolazi sertifikaciju kvaliteta, stručni nadzor je prihvata ili ne. Činjenica je da je neko dao sve ateste za materijale, i rekao da je sve u redu, a konstatovano je da elementi u putu nisu na nazavidnijem nivou kvaliteta koji je potreban. Sigurno ima još uzroka koji su doprineli da stanje bude takvo", rekao je Stojanović.

Ukazuje da je neprimereno da se toliko sredstava iskoristi za 12,5 kilometara, a da bude loše urađena.