Kakvog je kvaliteta med koji jedemo u Srbiji

Zbog loših vremenskih uslova, ove godine nećemo proizvesti više od  šest hiljada tona meda. Proteklih godina prinosi su bili i duplo veći, a četvrtinu smo izvozili.

"Godina je bila jako loša. Bagrema nije ni bilo. Pčele su bile jake i spremne za bagremovu pašu ali desila se kiša, nije moglo da medi. Odlučili smo se da idemo na lipovu pašu, što se pokazalo kao srednje dobro", kaže pčelar Milan Đorđević.

Sa 55 košnica, Mile ulazi u red prosečnog srpskog pčelara. Med prodaje uglavnom na kućnom pragu za oko 800 dinara jer izvoznici ne nude više od četiri evra po kilogramu.

Kaže da će početkom sledeće godine početi da povećava broj košnica, jer se tada očekuje otvaranje centra za otkup i pakovanje meda u Rači.

Za njegovu izgradnju, osim opštine i države, novčana sredstva je izdvojilo 9.000 pčelara. Poznavaoci kažu da je to najbolji primer udruživanja u srpskoj poljoprivredi.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije  doktor Rodoljub Živadinović kaže da će rad pogona i sve finansije biti javne.

"Sav profit koji pogon bude imao biće uložen u održavanje pogona, a sve ostalo će ići kroz cenu pčelarima za med. Javnosti u radu doprinosi i naša ideja da pogon bude pokriven kamerama koje će prenositi onlajn snimak u realnom vremenu, 24 časa dnevno. Svi potrošači će moći da vide šta radimo, kako radimo i kako pakujemo", objašnjava Živadinović.

"Med kvalitetan i ispravan"

Rad pčelara koji udruživanjem izbegavaju nakupce i proizvode pod istim brendom, prepoznalo je i Ministartvo poljoprivrede. Kažu da će to afirmisati Srbiju kao zemlju meda najvišeg kvaliteta.

"Med je vrlo dobar izvozni proizvod. Što se tiče nadzora nad kvalitetom i njegovom zdravstvenom ispravnošću, mogu da kažem da u Srbiji jedemo med odličnog kvaliteta koji nema pesticide i teške metale", naglašava Zoran Ivanović iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede.

Srbija nema problema sa prekomernim uvozom kineskog meda koji je preplavio Evropu. Probleme prave samo falsifikatori koji med mešaju sa šećerom.

U resornom ministartvu kažu da se protiv toga bore sve češćim kontrolama i povećavanjem subvencija pčelarima koji posluju po zakonu.

Pčelarstvo je u Srbiji posleđe decenije u ekspanziji. 2008. godine imali smo 350.000 košnica, a danas ih imamo 1.200.000. To je podatak koji ne raduje samo izvoznike i ekonomiste, već i lekare.

Pčelinji proizvodi se u Srbiji mogu prepisati kao preventivno medicinsko sredstvo. U nekim zemljama su deo konvencionalne medicine i koriste se umesto antibiotika.