Borovnica na putu da postane brend Crne Trave

Plantaža do plantaže na 1.200 metara nadmorske visine u selu Darkovcu. Berbu domaćih borovnica ovih dana povremeno ometa kiša. S jednog žbuna može da se ubere četiri kilograma. Đikići očekuju oko dve tone roda.

"Planiram da u toku jeseni to proširimo, da zasadim još 250 sadnica. Mislim da se to isplati", ističe Slaviša Đikić, proizvođač iz Darkovca.

Svi imaju sisteme kap po kap, pojedini i protivgradne mreže.To je spas i od čvoraka koji se, kada ne rode divlje trešnje, slade borovnicama. Proizvođači su zadovoljni kvalitetom i prinosima ali ne i cenom. Trenutno se kilogram plaća 350 dinara, sto dinara manje nego prošle godine.

"Nama problem stvara najviše tržište, zato što daleko vučemo robu. U Smederevo vozimo", ističe Stanko Nikolić, proizvođač iz Darkovca.

"Jako je zahtevan posao znači. U toku godine, šest meseci provodimo na plantaži", dodaje Slobodanka Kostić.

Pre pet godina opština Crna Trava podelila je 14.000 sadnica. Sada ih je trostuko više na 26 plantaža. Za podsticaje u voćarstvu iz budžeta se izdvaja tri miliona dinara.

"Za nabavku sadnog materijala, sistema za navodnjavanje,protivgradne zaštite, žičane ograde", objašnjava Veselin Jovašević, savetnik za poljoprivredu opštine Crna Trava.

Manifestacija u čast borovnici 

Uz domaću na 1.000 hektara u Crnoj Travi, prostire se i divlja borovnica, koja se nekontrolisano bere ali i uništava.

"U budžetu opštine smo predvideli takođe da ćemo do naredne godine uraditi akcioni plan za zaštitu životne sredine gde ćemo obezbediti i rendžere. Jedino na taj način borovnica može da se sačuva", kaže Slavoljub Blagojević, predsednik opštine Crna Trava.

Borovnici u čast i manifestacija. Da se probaju, ali i napune kese sokovima i džemovima od crnih plodova.

"Na Vlasinskom jezeru prodajemo i po porudžbini šaljemo", ističe  Gordana Vojinović iz Zlatanca.

Cilj je da borovnica postane brend Crne Trave. Zato i razmišljaju o otvaranju još jednog pogona za proizvodnju organske hrane.