Zbrinjavanje opasnog otpada je skupo, ali je bacanje u reke mnogo skuplje

Sve je više zemalja koje ne žele da prime bilo čiji i bilo kakav otpad.

"I pred Evropom je izazov da se izbori sa recikliranim materijalom i sa otpadom, nemamo dovoljno naših kapaciteta. To uključuje i opasni otpad. Dobro je što ne možemo da ga izvozimo, jer smo mi odgovorni za proizvodnju, pa bismo morali da imamo kapacitete za tretiranje. Srbija ima podršku u Evropskoj Uniji za izgradnju tih kapaciteta", navodi direktor Evropske agencije za životnu sredinu Hans Bruninks.

Srbija godišnje potroši najmanje 20 miliona evra za zbrinjavanje opasnog otpada u inostranstvu, najviše u Austriji i Švajcarskoj.

"Farmaceutski otpad se u svetu zbrinjava inseneracijom, odnosno spaljivanjem u posebnim ovlašćenim postrojenjima na visokim temperaturama, čime se spečavaju emisije štetnih gasova u vazduh. Politika cena je trenutno takva da cene, u odnosu na period od pre recimo tri godine, i po 200 posto su više", kaže direktor kompanije za zbrinjavanje opasnog otpada "Miteko" iz Kneževca.

Ne postoji ni precizna kontrola količine farmaceutskog otpada. Prošle godine Agenciji za zaštitu životne sredine prijavljena je priprema za zbrinjavanje više od pola tone otpadnih lekova. Dvanaest tona izvezeno je u Austriju.

"Važno je da razumemo, i lokalna populacija i oni koji rukovode lokalnim samoupravama, da je mnogo opasnije po zdravlje stanovništva da farmaceutski otpad završi u vodi, da ga neko baci u reku ili smeće nego da se tretira na pravi način", ističe Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.

Količine otpada prijavljene Agenciji za zaštitu životne sredine su manje od stvarnih jer nije rešeno izveštavanje o količinama otpadnih lekova sakupljenih od građana. To se rešava novim pravilnikom: apoteke su dužne da od građana preuzmu farmaceutski otpad.