U utorak komemoracija povodom smrti Radomira Smiljanića

Radomir Smiljanić je rođen 20. aprila 1934. godine u Jagodini. U Beogradu je završio Filozofski fakultet, Odsek za nemački jezik i književnost. Studirao je i muziku. Posle studija postavljen je za stručnog saradnika u Institutu društvenih nauka gde je, kako se navodi na sajtu posvećenom njegovom radu, izazvao pažnju svojim istraživanjem o čitanosti knjige u Jugoslaviji.

Zatim je postao urednik za pitanja kulture, prevodilac i spiker u emisijama na nemačkom jeziku (Radio Beograd 1965–1969.).

Nakon toga, prešao je u status slobodnog umetnika, uz intenzivno bavljenje književnim radom i kulturnim angažmanom. Radio je kao simultani i konsekutivni prevodilac za nemački jezik na važnim skupovima u zemlji i inostranstvu, sve do 1981. kada oboljeva od myastenie gravis i dobija invalidsku penziju.

Kao književnik pojavljuje se 1964. godine knjigom pripovedaka Alkarski dan ("Nolit"). Ova proza je dočekana sa nepodeljenim oduševljenjem kritike.

Sledi roman Martinov izlazak, za koji 1965. dobija i nagradu nedeljnika Telegram kao "najbolji moderni roman godine u Jugoslaviji". Smiljanićev roman Vojnikov put 1967. istaknut je u anketi Književnih novina kao jedno od najboljih dela te godine. U izdanju Prosvete, 1969. izlazi roman Mirno doba.

Sa trilogijom romana u izdanju "Prosvete" (1971–1975) – Neko je oklevetao Hegela, U Andima Hegelovo telo i Bekstvo na Helgoland – Smiljanić je dva puta bio u najužem izboru za NIN-ovu i Goranovu nagradu.

U izdanju "Prosvete" 1982. godine izlaze Odabrana dela Radomira Smiljanića.

Požar na trgu Marksa i Engelsa iz 1989. predviđa rasulo Jugoslavije i sunovrat jednog sistema. Godine 2002. izlazi izuzetno zapaženo delo Reč zaveštanja ("Narodna knjiga") koja je dopunila trilogiju o Hegelu Miloradoviću i dobila Nagradu za životno delo Udruženja književnika Srbije.

Ugled Radomira Smiljanića u inostranstvu potvrđuje se godine 2001. kada je čuvena banja Baden u Švajcarskoj poručila Smiljaniću da napiše roman čija se radnja događa u ovom poznatom lečilištu. Tako je nastalo delo pisano na nemačkom jeziku Mesto za sreću /Ein Bad fur das Gluck.

Radomir Smiljanić i Milovan Vitezović objavili su jedinstvenu Antologiju savremene jugoslovenske priče i pesme za decu i mlade u četiri toma.

U saopštenju Udruženja književnika Srbije se povodom smrti Radomira Smiljanića navodi:

"Trilogijom o Hegelu Miloradoviću stekao je evropsku slavu, pripovedač koji je sa zbirkom Alkarski dani široko ukoračio u svet književnosti, dramski pisac, vrstan prevodilac, samostalni umetnik, inicijator i inspirator Zapisa unapredio je savremeno izdavaštvo u vreme totalitarizma."