Janoš Hunjadi – junak koji je zadužio Beograd i hrišćansku Evropu

Kulu na Gardošu mnogi zovu Kula Sibinjanin Janka, iako je jedini pravi naziv Milenijumska kula. Da li se veliki vojskovođa sa razlogom dovodi u vezu sa njenim postojanjem i zbog čega je on značajan za Beograd?

Na današnji dan pre 562 godine, vojska koju je predvodio Janoš Hunjadi, poznatiji kao Sibinjanin Janko, pobedila je otomansku vojsku na Kalemegdanu kod Sahat kule.

"Ako govorimo o kontekstu evropske istorije, to je možda najznačajniji datum za srednjovekovnu istoriju. Tako da, obeležavanje ovoga bi trebalo da preuzmu i današnji Beograđani na sebe", kaže istoričarka Ana Radaković.

Sibinjanin Janko opisan je u mnogim srpskim epskim pesmama i ispevan uz gusle kao jedan od najvećih srpskih junaka. Da li su Srbi preoteli Mađarima velikog vojvodu, prekrstili ga i dali mu srpsko ime ili je poznati junak iz 15. veka "naše gore list"?

"Istorijski izvori bi prevashodno rekli da je Mađar. On je bio mađarski plemić, to je bilo ugarsko kraljevstvo. Njegova teritorija je, između ostalog, bila Erdelj koji pripada današnjoj Rumuniji. Ali prosto granice nekad i danas se potpuno razlikuju. Tako da je on pre svega bio mađarski plemić", ističe Radakovićeva.

Vojničku karijeru započeo je u službi despota Stefana Lazarevića, gde se istakao kao najbolji vojnik. Danas ga osim nas, kao narodnog heroja slave i Mađari i Rumuni.

Tri nedelje posle pobede nad Turcima, u okolini Beograda, u kampu njegove vojske zavladala je epidemija kuge od koje je i sam oboleo a kasnije i umro.

"On je baš ovde, u zemunskom srednjovekovnom gradu, umro ubrzo nakon bitke 1456. godine", objašnjava Radakovićeva. 

Sećanje na Sibinjanin Janka u Zemunu 

Dobro poznati zemunski simbol, Kula na Gardošu ili Milenijumska kula i danas se u narodu naziva Kula Sibinjanin Janka. Iako su je 1896. godine, povodom proslave hiljadugodišnjeg boravka u Panoniji podigli Mađari, kula sa poznatim herojem nema nikaknve veze.

"Sibinjanin Janko odnosno Janoš Hunjadi, rukovodeći tom veoma značajnom bitkom zadužio je srpsku prestonicu u velikoj meri a i celu hrišćansku Evropu, ako govorimo o 15. veku i okolnostima u kojima je živeo. Tako da definitivno nije uzalud što se baš na vrhu Gardoša čuva sećanje na Janoša Hunjadija", ističe Ana Radaković. 

Danas se u Milenijumskoj kuli održavaju izložbe.  

"U ovih poslednjih 13 godina otvorilo smo 104. izložbu. Radi se o Nikoli Tesli, jednoj ekskluzivnoj izložbi. Za ovih 13 godina prošli su autori iz celog sveta. Mi ne možemo da pravimo izložbe da budu kratke, nego su obično dve nedelje minimum, dok je recimo Teslina već deseta", kaže galerista Đorđe Čubrilo. 

Dve ulice u Beogradu nose ime Sibinjanin Janka. Od danas Zemunski kej krasiće spomenik vođi trijumfalne odbrane Beograda od turske vojske.

broj komentara 8 pošalji komentar
(ponedeljak, 22. jul 2019, 16:29) - anonymous [neregistrovani]

историчари

Е па драги моји, није био Србин и није све што прочитате на интернету истина. Ја мађарски језик не разумем ништа и сва та наклапања о сличностима су будалаштина 1000%. Они су угрофинска група народа.

(ponedeljak, 22. jul 2019, 15:14) - Александар [neregistrovani]

Историчари

Повеља посвећена крунисању Првог Мађарског краља је исписана на старом Српском па још и на Азбуци.Ја ко можда јесте био држављанин творевине Мађарске (нисам толико упућен у детаље) али по пореклу сигурно не може бити Мађар као ни преко 90% становника Мађарске у смислу народности.Некима ово звучи чудно али није то што ја пишем будалаштине него зато што се ништа не учи.А то захвалите историчарима којима је био задатак да нас што мање уче.Не учи се ни да Мађарски језик није ни постојао пре 13. века.На двору и у међународним дописивањима се причао Српски као што је и народ причао Српски.Уосталом ко мало зна језике зна да преко 50% фонда речи садашњег Мађарског је скоро па истоветно са Српским.Одакле то?Долетело некако необјашњиво као што су и Срби долетели у 7. веку! :) Ех моји људи...ви ништа не знате.

(ponedeljak, 22. jul 2019, 13:59) - Nesa [neregistrovani]

Ah

Posao "nezavisnih" istoricara je prekrajanje istorije. Slavice "Srbi" sve sto od njih traze.

(ponedeljak, 22. jul 2019, 12:12) - Велибор [neregistrovani]

Средњи век

Крајем средњег века се сматра пад Цариграда 1453 (6961). Следствено се ова победа Сибињанин Јанка не може сврстати у средњи век.

(ponedeljak, 22. jul 2019, 10:25) - Crnogorac [neregistrovani]

@ hunyadi

Nije tacno da je srbin porijeklo, otac zvao se voicu corbu i bijo je vlaskog porijekla.

(ponedeljak, 22. jul 2019, 09:55) - anonymous [neregistrovani]

U cast pobede Sibinjanih Janka

U cast ove pobede Sibinjanin Janka sve hriscanske crkve zvone u 12:00 jer nijedan Papa nije povukao naredbu o toj zvonjavi koja je oznacavala pobedu Hriscana kod Beograda.

(ponedeljak, 22. jul 2019, 09:54) - Ivan Zgrozeni [neregistrovani]

Poceo karijeru

kod Stefana Lazarevica koji je prvo bio turski pa madjarski vazal. Kako smo onda bili 500 godina pod Turcima? U to vreme je madjarski vazal bio i Djuradj Brankovic koji je pocetkom petnaestog veka (dok smo "robovali" pod Turcima) sagradio Smederevsku tvrdjavu i imao posede u Sremu, Backoj i Banatu. Nedavno sam posetio srpski manastir Bezdin kraj Arada koji se pominje jos 1539. (mozda je i stariji), ogromno zdanje srpske pismenosti. U tom delu zemlje NIKO (ni Rumuni ni Madjari ni Nemci) nemaju spomenike te velicine i istorijskog znacaja iz sesnaestg veka. Istoricarko Ana, meni to govori da su Srbi bili veoma imucni i da su imali izrazenu nacionalnu svest kao i da su bili dominantan faktor u tom delu zemlje. U pravu ste kada kazete da su nekada granice bile drugacije ali to uvek interpretirate na stetu Srba. Oslobodite se tog klisea. Madjarski izvori kazu da je u srpsku Panoniju doslo samo dvadesetak hiljada Madjara i da su asimilovali Srbe. To dokazuju i srpske reci koje i danas koriste (pekara - pek, seno - széna, tresnja - cseresznye). Srbe i danas zovu Rac jer se, kada su dosli u nase krajeve, srpska drzava zvala Raska. Kada je prvog madjarskog kralja krunisao papa Silvester hiljadite godine dao mu je titulu: "Stefan (od grckog stefanos sto znaci ovencani, okrunjeni) kralj Madjara i Srba. Zasto i Srba kada nije vladao danasnjom Srbijom? Zato sto je papa znao da u Panoniji zive starosedeoci Srbi.Isto je sa Rumunima. Tresnja - cireș, Tokom obilaska manastira vidim u Starbaksu kraj torte pise: tort cu cremă bogată, Znate li sta to znaci? Torta sa bogatim kremom.Samo me nemojte ubedjivati da je rec bogata preuzeta iz latinskog.Govorim tri latinska jezika i te reci u latinskom nema.Dragi moji istoricari vizura vam ne valja a dokaz je veoma jednostavan.Narod nikad ne peva pesme o strancima.

(ponedeljak, 22. jul 2019, 09:24) - Hunyadi [neregistrovani]

Хуњадић

Ђед се звао Срб, отац Војко. Србенда бре.