Država traži investitora za zgradu "Prokopa"

Prvi plan beogradskog železničkog čvora potiče iz 1922. godine. Izneđu dva rata bilo ih je čak šest, a 1942. predlog je bio da se glavna stanica sa Pančevačkim mostom poveže tunelom ispod Kalemegdana. Most preko Save gradio bi se kod Čukarice. Posle rata sve do 1968. vode se polemike i rasprave, a onda je SANU formirao stručni tim koji je vodio akademik i profesor Branko Žeželj.

Plan beogradskog železničkog čvora usvojen je posle tri godine. Trase su smeštene uglavnom pod zemlju, kako bi se oslobodilo vredno zemljište, a radovi su počeli 1974. izgradnjom mosta preko Save i nastavljeni kopanjem vračarskih tunela. Izgradnja "Prokopa" kao glavne železničke stanice počela je 1996. godine. Radovi su prekidani više puta, ali je saobraćajni deo ispod glavne ploče, ipak, završen.

U okviru projekta čak trećina od oko 60.000 kvadratnih metara prostora bila je namenjena budućem metrou. Urađena je i tunelska konstrukcija metroa ispod koloseka, međutim, ovih dana potpisani su ugovori o izgradnji metroa, a "Prokop" se ne nalazi na trasi prve dve linije.

Do sada je bilo nekoliko bezuspešnih pokušaja da se nađe investitor koji bi izgradio stanicu u zamenu za pravo da gradi komercijalne sadržaje na ploči od četiri i po hektara.

Projektom CIP-a predviđena je izgradnja stanične zgrade u kojoj bi se nalazili i restorani, apoteke, pošte, banke i dva objekta pored – velika garaža i poslovni prostor.

"Bruto površina donjeg dela zgrade stanične stanice je otprilike 20.000 kvadrata, a gornjeg dela 5.000 kvadrata, a sa leve strane stanične zgrade predviđen je tržni centar površine 30.000 kvadrata", kaže Branko Gržetić, glavni projektant CIP-a.  

S obzirom na to da je javnim pozivom zainteresovanim investitorima ostavljena mogućnost da daju svoje idejno rešenje i za zgradu železničke stanice sa parkinzima, moguće je i odstupanje od projekta za koji je već dobijena građevinska dozvola.

Generalni direktor CIP-a Milutin Ignjatović kaže da je pre dve godine urađena kompletna projektna dokumentacija, ali da radovi nisu ni počeli radovi. "Pored zgrade same i kompletne železničke stanice po evropskim standardima trebalo je da se urade prilazne saobraćajnice od Hitne pomoći", kaže Ignjatović.

Po projektu, za izgradnju stanične zgrade i tržnog centa u okviru nje, potrebno je obezbediti oko 55 miliona evra. Ukupna investicija je naravno mnogo veća.