Odbor za standardizaciju: Ne postoji poseban jezik Bošnjaka

Odbor je uputio pismo Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje jer su, kako navode, dobili informaciju da je "Savet dobio na akreditaciju studijski program tzv. bosanskog jezika na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru".

U Nacionalnom savetu podsećaju da ustanova zahtev za akreditaciju određenog studijskog programa šalje Komisiji za akreditacije i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju i ukoliko Komisija odbije zahtev, ustanova može da uputi žalbu Savetu.

Član Saveta prof. Miodrag Popović tvrdi da nikakva žalba nije stigla Savetu i da je reakcija Odbora preuranjena.

Odbor za standardizaciju srpskog jezika podseća da i stavovi značajnih bošnjačkih lingvista govore u prilog tome da se srpski i bosanski jezik lingvistički ne razlikuju.

"Na osnovu Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima i još više na osnovu naučnih lingvističkih kriterija, jasno je da se ne mogu kao posebni studirati simbolički jezici, jer oni predstavljaju samo različita imena istog, u ovom slučaju srpskog, standardnog jezika.

Prihvatanjem ovog programa Srbija bi bila jedina zemlja na svetu gde bi se studirao kao poseban bosanski jezik", navedeno je u pismu.

Tvrdeći da su imali uvid u predloženi program, Odbor upozorava da je cilj studija da se legalizuje prekrajanje naučnih istina i prisvajanje srpske jezičke i kulturne baštine.

Odbor tvrdi da se u zaključku predloga programa navodi: "Studijski program sadrži dovoljno elemenata srpskog jezika i književnosti čime se studenti osposobljavaju za izvođenje nastave srpskog jezika i književnosti u osnovnim školama, što će biti navedeno i u dodatku diplomi."

Time se, smatra Odbor, degradiraju srpski jezik, srpska književnost i srpska kultura, jer se "srpski jezik i književnost podvode pod bosanski jezik, književnost i kulturu".

"Ovako pripremljeni nastavnici bosanskog jezika dobili bi pravo da prezumu i nastavu srpskog jezika. Time se pokazuje najveći nonsens, na koji ne može pristati nijedna srpska institucija. Verujemo da iza ovoga neće stati nijedan srpski političar jer se time ništi osam vekova srpske pismenosti i kulture", navodi se u pismu.

Stav odbora podržali su i predsednik Saveza slavističkih društava Srbije prof. dr Rajna Dragićević, upravnik i zamenik upravnika Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta u Beogradu dr Rajna Dragićević i prof. dr Aleksandar Milanović, upravnik i zamenik upravnika Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta prof. dr Boško Suvajdžić i prof. dr Slavko Petaković, kao i predsednik i potpredsednik Društva za srpski jezik i književnost Srbije prof. dr Zona Mrkalj i prof. dr Veljko Brborić.