Mladi u regionu – malo putuju, često bez posla, žele da odu iz zemlje

Prvi put otkako postoji, Regionalna kancelarija za saradnju mladih pozvana je na sastanak na vrlo visokom nivou. Predsednici Srbije i Francuske, iz prve ruke čuli su glavne izazove mladih u regionu – malo putuju, najčešće nemaju posao, traže način da odu iz svoje zemlje.

"Složili smo se oko toga da podrška Evropskoj uniji u našoj državi i u našim društvima u regionu treba da bude nedvosmislena i treba da se pošalje jasna poruka koja dolazi od strane svih državnih institucija da Srbija sebe vidi u Evropskoj uniji, da Evropska unija vidi Srbiju kao njen deo i da je to proces na kojem zajedno treba da radimo", istakao je Ivan Despotović iz nevladine organizacije "Libero" iz Beograda.

Koordinatorka inicijative "Omladina za mir" iz Sarajeva Emina Frljak ukazuje da je vizija koju mladi dele prilično slična za region.

"Moram naglasiti da smo zapravo preneli poruku da je potrebna politička saradnja u regionu, pored toga što mi mladi jesmo voljni da sarađujemo, mi sarađujemo, ali potrebno je kreirati atmosferu koja će biti sigurna za mlade, a to je sigurno nešto što je zadatak političara kao naših lidera, nije dovoljno samo civilno društvo", rekla je Emina Frljak.

Kancelarija Rajko osnovana je u Parizu u okviru Berlinskog procesa pre tri godine. Sedište joj je u Tirani. Organizuje dijaloge, debate, druženja, putovanja za mlade.

"Do sada smo uspeli da spojimo više od 1.000 mladih ljudi u regionu očekujemo da ta brojka u narednih godinu dana ode na preko 3.000, naravno to je samo početak, proces pomirenja i povezivanje u regionu je dugotrajan proces", ističe Nikola Ristić iz te kancelarije.

Bilo bi lakše da imamo neometan protok robe

Sve bi bilo drugačije kad bi između šest ekonomija Zapadnog Balkana bilo neometanog protoka robe, ljudi i kapitala.

"Ako me pitate da li postoji pomak – da, ako pitate da li funkcioniše – i dalje ne", napomenuo je predsednik PKS-a Marko Čadež.

Tome bi trebalo da doprinese trogodišnji projekat, vredan 2,5 miliona evra koji, preko Regionalne privredne komore, omugućava da oko 1.200 malih i srednjih preduzeća bolje radi i izađe na svetsko tržište.

"Ono što je naš problem jeste da uradimo više, ili regionalno svi odjednom, ili, ako ne možemo, da idemo bilateralno – pa ko, kada i kako misli da se uključi, kojom brzinom misli, pa da omogućimo zajedničko priznavanje svih prekograničnih dokumenata", rekao je Čadež.

To bi trebalo da omogući da nema stajanja robe, zadržavanja na bilo kom prelazu, administrativnom prelazu ili granici.

Porastao broj projekata

U okviru Berlinskog procesa broj projekata porastao je na 39. Neki su skupi, infrastrukturni, a ukupna suma novca izdvojena za to do sada ne prelazi 700 miliona evra.

"Nema opredeljenog novca za sve. Morate da vidite da li ima novca u nacionalnom budžetu, nešto će biti iz IPA fondova, nešto od kredita iz međunarodnih finansijskih institucija a konstatuje se ono što je očigledno – da je loša infrastruktura, da je loš transport, transportna povezanost, i da ovim tempom razvoja Zapadni Balkan ne može nekoliko decenija da stigne prosek EU", rekla je Suzana Grubješić iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Za sada dvostruko jeftinije telefoniramo, jer smo postigli sporazum o romingu koji je na snazi od 1. jula.

Tempo povezivanja ipak diktiraju političke prilike. To potvrđuje taksa od 100 odsto na svu robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine koju Priština ne povlači ni posle sedam meseci.