I tri planete da imamo, bilo bi nam malo

Mnogi ciljevi zaštite biološke raznovrsnosti za prethodne dve decenije nisu postignuti, a gubitak biljnih i životinjskih vrsta i ekosistema je zabrinjavajući.

Svakog minuta poseče se šuma sa površine velike kao fudbalski teren. Ljudi su ubacili u atmosferu 300 milijardi tona ugljen-dioksida.

Na primer, u nekim delovima Evrope broj pčela smanjio se za četvrtinu. Zbog toga je narednih 10 godina ključno za zaštitu živog sveta na planeti.

"Da bismo sprečili gubitak biodiverziteta, pokrenuli smo Akcioni plan za prirodu, ljude i privredu. Radi zaustavljanja opadanja broja oprašivača, ažurirali smo listu invazivnih stranih vrsta i predstavili akcioni plan za borbu protiv trgovine divljim životinjama. Treba da povećamo udeo organske proizvodnje i smanjimo upotrebu pesticida", ukazuje Karmenu Vela, komesar EU za životnu sredinu, pomorska pitanja i ribarstvo. 

"Mi ćemo preći na drugačiju vrstu ekonomije koja je bazirana na obnovljivoj energiji, gde se više reciklira i u kojoj čuvamo prirodne resurse", napominje Hans Bruninks, izvršni direktor Evropske agencije za životnu sredinu.

Srbija sledi ciljeve EU. Do kraja godine usvojiće Zakon o klimatskim promenama i nacrt pregovaračke pozicije za poglavlje 27. 

"Investirati u zaštitu vode, prirode, investirati u promenu tehnologija u privredi, razume se investirati u zaštitu vazduha. Srbija će svakako izdvojiti deo svojih sredstava, a te namene i nema dileme da će ta sredstva rasti značajno, ali isto tako ćemo se osloniti na fondove EU i druge fondove, kredite", ističe Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine Srbije.

Godišnje se u svetu troši 70 odsto prirodnih resursa više nego što planeta može da obnovi. Datum kada se potroše resursi za godinu je dan ekološkog duga. On je prošle godine bio 11. avgusta.

Ove godine dan ekološkog duga je 29. jul, prema računici svetskog fonda za prirodu. Ukoliko se nastavi sa takvom potrošnjom, do 2050. godine biće nam potrebne tri planete.