Kad zagrmi, opasniji je fiksni od mobilnog telefona

Letnje vremenske nepogode često prati i grmljavina. Da li ste sigurni da znate kako treba da se ponašate kad zagrmi? Šta su istine, a šta zablude kada je o grmljavini reč, otkriva prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta.

U Pančevu je od udara groma ispred kuće stradao sedmogodišnji dečak, jednoj porodici kod Jagodine potpuno je izgorela kuća, dok je jednom seljaku u Valjevu stradalo devet ovaca.

Statistika govori da tokom godine od udara groma strada deset osoba. Najviše grmljavine ima tokom maja, juna, jula i avgusta – od pet do deset dana, dok grmljavine u Srbiji tokom januara nije bilo više od jedne decenije.

Profesor Fizičkog fakulteta dr Vladimir Đurđević ističe da je najvažnije skloniti se sa otvorenog prostora.

Najbolje je ući u neki zidani objekat. Ako vam kuća ili neka zgrada nije u blizini, dobro je ostati u zatvorenom automobilu.

Poluotvoreni prostori, poput nadstrešnica ili autobuskih stanica nisu dobar zaklon od groma. Ne treba stajati pored električnih stubova ni visokog drveća. Ako baš nemate gde da se sklonite – čučnite!

Činjenica da je mališan u Pančevu stradao na kućnom pragu, pokazuje da na otvornom nema zaklona koji je sto posto siguran.

"Najbolje je pratiti vremensku prognozu i ako je za posle podne najavljeno neko nevreme, grmljavinske nepogode, u tom slučaju ne treba planirati aktivnosti koje možemo da odložimo, tako da možemo da budeme sigurni, odnosno blizu nekog zatvorenog objekta ili kuće u kojoj možemo da se sakrijemo", objašnjava profesor Đurđević.

Suprotno raširenom verovanju, sasvim je bezbedno koristiti mobilni telefon dok grmi. Naravno, ako ste u zatvorenom prostoru. Međutim, trebalo bi da se klonite fiksnih telefona!

"U slučaju udara groma, ta energija može da prođe kroz vodove i stigne do slušalice. Tako da, ako ste u kući, slobodno koristite mobilni telefon u toku oluje. Nije dobro puniti mobilni telefon jer uređaj može biti oštećen", napominje profesor Đurđević.

Gumena obuća se preporučuje naročito onima koji rade na otvorenom, u polju na primer, jer ona predstavlja neki vid izolacije. Tako da, ukoliko se i "desi nešto strašno", kako kaže dr Đurđević, posledice će biti manje.

Narodne umotvorine koje se odnose na grmljavinu nisu naučno potkrepljene.

"Priča da grom ne može da udari dva puta na isto mesto nije tačna, kao ni priča da grom neće u koprive. Dešavalo se da u roku od dvadesetak sekundi grom nekoliko puta udari u isto mesto", napominje profesor Đurđević.

Važno je imati na umu da na otvorenom nema apsolutno zaštićenog mesta. Čak i kada se nalazite u okruženju visokih objekata, može da se desi da grom udari u mesto koje nije najviša tačka.

broj komentara 2 pošalji komentar
(utorak, 09. jul 2019, 16:47) - anonymous [neregistrovani]

Ok

Treba vise ovih informacija jer su sve cesce vremenske nepogode. Treba objasniti ljudima sta u slucaju da udari u kucu, sta smiju a sta ne pipati, i nakon koliko vremena ta energija ode negdje i kuca postaje bezbijedna. Isto i za bojlere i i razne aparate u kupatilu. Sve treba objasnjavati da se zna a ne samo tekstove u Britaniji ovo u Australiji ono... Trla baba lan ...

(utorak, 09. jul 2019, 11:34) - anonymous [neregistrovani]

Fiksni, mobilni telefon i grmljavina....

Bežični fiksni telefon je opasan isto koliko i mobilni!