Da li je potrebno da lekar zna padeže ili inženjer glagolska vremena

Kako se kaže, a kako ispravno piše. Gde ima J, a gde mu nije mesto, neke su od lekcija maternjeg jezika još u osnovnoj školi. Čak i ako se dobro savladaju, to fakultetski obrazovanoj osobi ne bi trebalo da bude dovoljno. Otuda inicijativa, ne za učenje osnova, već za obavezno nadograđivanje znanja o jeziku tokom studija.

"Izučavanje srpskog jezika je neophodno na fakultetima da bi ljudi ne samo znali osnovne gramatičke pojmove, to će naučiti u osnovnim i srednjim školama, nego da bi znali da se služe u svojoj struci, da ne dođemo u situaciju da stručnjaci iz jednog okruga imaju jedan jezik, a stručnjaci iz drugog okruga ili sa univerziteta da imaju drugi jezik", kaže Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Da se maternji jezik uči u školi, a ne na fakultetu, smatra profesor lingvistike. Tvrdi da se pogrešno shvata čemu lingvistika služi.

"Imamo problem sa time da se vrlo često u srednjim školama i gimnazijama u suštini časovi jezika samo zapisuju u dnevnike, a realno nema nastave jezika nego se samo dešava književnost. Druga stvar je da li je nama potrebno da lekar bude pismen da bi on izlečio moju bolest, da li je dakle potrebno da lekar poznaje padeže da bi znao da mi odredi dijagnozu ili neki inženjer da li je potrebno da zna glagolska vremena da bi znao da nacrta ili napravi dobar projekat kuće. Objektivno, za tako nečim nema potrebe", kaže Branimir Stanković profesor lingvistike na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Da nema potrebe za uvođenjem srpskog jezika na sve fakultete tvrdi i KONUS. Na predlog Odbora odgovaraju - Univerzitet ne može da preuzme ulogu osnovnih i srednjih škola.

"I ovaj odgovor koji smo dobili od KONUS-a ako je on takav, upravo govori da u našem društvu ne postoji svest o značaju srpskog jezika kao jezika naše kulture. Nismo uskladili Zakon o jeziku i pismu sa Ustavom a bili smo dužni da uskladimo. To govori da negde nešto u državi koči brigu o jeziku i osmišljavanju jezičke politike koja bi bila u skladu sa interesima države i naroda", kaže Sreto Tanasić.

A ko propusti u školi, računa da će neka pravila naučiti ili proveriti u medijima. Međutim, mnogi baš novinarima pripisuju odgovornost za kvarenje jezika.

"Nekim profesijama kao što su novinari npr. promaknu neke stvari da kažu ispravno. Svako treba da zna da se 'ne znam' piše odvojeno, da se kaže 'sumnjam' a ne 'sumljam'. Srpski jezik nije ugrožen u smislu da će izumreti sutra, za deset godina ili pet decenija, ali ugrožen je po pitanju upliva velikog broja stranih reči i tuđica i mešanja pre svega sa engleskim", kaže Anđelka Roksandić lektorka RTS-a.

Baš zbog čestog korišćenja stranih umesto domaćih reči, srpski jezik vodi borbu sa engleskim, čije reči se prisvajaju i ne prilagođavaju zakonitostima srpskog jezika.