Da li kraće radno vreme znači bolji radni učinak?

Jeste li od onih što žurnim korakom stižu na posao ili biste radije da usporite, jer vam pomisao na osam sati u kancelariji i nije tako privlačna? Da li biste ubrzali kada bi umesto osam sati na poslu provodili šest?

U razgovoru sa građanima saznali smo da bi naročito skraćenje radnog vremena odgovaralo majkama, kao i to da se neki od njih brinu da šest sati ne bi bilo šest, već više od toga, kao što i sada rade više od osam sati, a neretko i dodatni posao.

Smanjenje broja radnih časova najviše ne bi odgovaralo poslodavcima, jer bi morali da zaposle još radnika, a samim tim bi se povećali troškovi proizvodnje. Ali ne bi godilo ni zaposlenima, ističu u Uniji poslodavaca Srbije.

"Zamislite vi sad skratite na šest sati nedeljno...prema nekim proračunima, s obzirom na to da je minimalna cena rada po satu 155,3 dinara, radniku bi na mesečnom nivou u koverti bilo manje od 2.500 do 3.000 dinara, ako računamo minimalnu zaradu", kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.

Predrasuda je da bi se i produktivnost povećala, ističu sociolozi.

"Za isto radno vreme na različitim mestima i delatnostima čovek postiže različitu produktivnost. To pokazuje i poređenje dužine radnog vremena tokom radne nedelje u Evropi. na primer ima radnu nedelju od 44, Grčka 43, Srbija i Nemačka oko 40, Holandija i Belgija 30, Francuska i skandinavske zemlje oko 35 radnih sati", primećuje dr Nada Novaković, naučna saradnica Instituta za društvene nauke.

Napominje da na to koliko će radnik biti vredan ne utiče samo dužina rada, već tehnologija i uslovi u kojima radi.

"Ako mi kažemo da je Nemac produktivniji od Srbina, jer smo lenji, to nije tačno, jer su uslovi rada, obrazovanja i radne snage različiti. Nadnicu koju tokom jednog sata zaradi Nemac je 9,1 evro, dok je kod nas 1,30", tvrdi Novaković.

Na to se nadovezuju iz Unije poslodavaca i ističu da su "mašine u Srbiji stare od 30 do 35 godina, dok je u Evropi prosek između 15 i 21 godine. Mašine se ne obnavljaju, a one su osnovna sredstva koja bi mogla da utiču na produktivnost."

Skraćenje radnog vremena prijalo bi zdravlju 

Ipak, nesumnjivo je da bi skraćenje radnog vremena u smislu zdravlja prijalo svakom čoveku. Naročito onima koji rade u teškoj industriji: građevini, metalurgiji.

"Tako da sa smanjenjem oni bi sigurno imali manje oštećenja u smislu koštano zglobnog sistema, ukoliko se rade teži poslovi. Zatim osobe koje rade ispred kompjutera četiri sata i više bi sigurno imale manja oštećenja vida", objašnjava dr Igor Dimitrijev iz Doma zdravlja "Dr Milutin Ivković" na Palilulu.

Međutim, put do skraćenja radnog vremena nije tako kratak. Naročito što mu prethode određeni preduslovi: redovno plaćanje radnika kao i poštovanje radnog vremena zaposlenih.

Skraćenje radnog vremena jedan je od načina da se stimulišu zaposleni. Ipak, manje radnih sati značilo bi i manju platu, pa upućeni u radnu oblast smatraju da bi zaposleni u tom slučaju potražili dodatni posao, što znači da bi radili u sivoj ili crnoj zoni. Procenjuje se da se u takvoj situaciji trenutno nalazi oko dvesta hiljada ljudi u Srbiji.