Pazi šta bereš, možda se otruješ

U Evropi se svake godine od trovanja glivama leči 10.000 pacijenata, a u Srbiji nekoliko desetina.

Dr Tomislav Režić iz Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA je rekao da se nekoliko desetina ljudi ambulantno pregleda zbog sumnje na trovanje, a da broj onih koji budu hospitalizovani varira oko 30.

Prošle godine je, kaže, došlo do eskalacije kada je 12 osoba hospitalizovano, a tri osobe su preminule uprkos intenzivnom lečenju. Ove godine, srećom, nije bilo fatalnih slučajeva.

Dr Režić ističe da se simptomi u digestivnom sistemu mogu pojaviti vrlo brzo, ali ponekad prođe čitav dan pre ispoljavanja simptoma.

Na VMA ne klasifikuju gljive prema njihovim familijama, već prema sindromima.

"Razlikujemo osam sindroma trovanja gljivama, od kojih je najopasniji amanitinski sindrom, koji nosi najveći stepen teškog trovanja i smrtnog ishoda jer se na početnu simptomatologiju, koja se javlja nakon šest, osam ili više sati razvija slika oštećene jetre, oštećene funkcije bubrega, dolazi do povraćanja, stomačnih bolova, sluzave i krvave stolice, deluje na centralni nervni sistem, poremećaj stanja svesti, dolazi i do kome. Smrtnost je i preko 50 odsto ako se ne leči na vreme", upozorio je dr Režić.

Postoje i gljive koje nemaju karakterističan gastrointestinalni uvod.

"Idu sa slikom tzv. holinergičkog sindroma, ili antiholinergičkog sindroma, neki deluju halucinantno. Najviše je, ipak, tih koji imaju hemikalije koje izazivaju gastrointestinalni sindrom, ali su sa niskim stepenom smrtnosti i uz odgovarajuću terapiju se izleče", rekao je Režić.

Savet građanima laicima je da ne određuju sami koja pečurka je jestiva i da izbegavaju da jedu kada im neko pripremi različite vrste gljiva. Takođe, Režić savetuje građanima da vode računa kada daju deci pečurke i da izbegavaju da ih kupuju na pijaci, jer se dešavalo da se prodaju otrovne pečurke.