Zašto u poslednje vreme strahujemo od svake najave nevremena

I ranije je bilo jakih kiša, pljuskova i grada, ali, čini se da je prolazilo sa manje posledica. Kakve promene u svakodnevnom životu nam donose klimatske promene? Da bismo znali šta da preduzmemo, kao pojedinci i zajednica, potrebno je i da imamo više informacija o onome što nas čeka.

Vladimir Đurđević, vanredni profesor na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kaže za RTS da je klima promenjena do te mere da se vidi golim okom i da se stvari intenzivnije dešavaju nego ranije.

"Naša planeta je u proseku toplija za jedan stepen i to povlači niz drugih konsekvenci kao što su padavine, jer toplija atmosfera može da bude bogatija vodenom parom. U takvoj atmosferi može da bude za sedam odsto više vodene pare, tako da ima i više kiše, i više  dana sa ekstremnim padavinama", objasnio je profesor Đurđević.

On je podsetio da Srbija ima dvostruko više dana sa ekstremnim padavinama u odnosu na sredinu 20. veka, kada ih je bilo tri ili četira u toku godine, a sada ih je šest ili osam.

Pored toga, kako kaže, povećala se i količina padavina, pa je i veći rizik od poplava. 

Ono što brine jesu posledice klimatskih promena i kako ih svesti na minimum.

"Infrastruktura nije ni održavana ni prilagođena"

Profesor Đurđević je ukazao da infrastruktura koja treba da štiti od poplava nije održavana, kao ni prilagođena za ekstremne količine, kao i da njihovi kapaciteti nisu dovoljni.

"Kod nas postoje neka dokumenta koja se bave prilagođavanju klimatskim promenama. To je niz predloga kako naše društvo treba da pristupi ovom problemu. Međutim, većina tih nalaza, lista, istraživanja je završilo u tim dokumentima, a u realnom životu veoma je malo implementirano i urađeno", rekao je Đurđević.

Neke od tih stvari su, kako kaže, veoma kompleksne, kao što je proširenje kapaciteta navodnjavanja pošto nas, pored intenzivnih padavina, očekuju i suše.

Prema njegovim rečima, kišna kanalizacija je infrastrukturni projekat koji je dugoročan i kojem treba sistematski pristupiti, ali to i dalje nije prepoznato kao neka vrsta prioriteta.

"Svaki veliki infrastrukturni projekat trebalo bi da se radi tako da bude klimatski pametan, da znamo da ćemo za trideset godina imati jače kiše i duže toplotne talase i da sve što gradimo bude otporno na klimatske uslove", kaže Đurđević.

On je ukazao da se klimatske promene dešavaju 100 puta brže nego što su prirodni procesi i da je ta brzina pokazatelj da su ih izazvali ljudi.

"Koncentracija ugljen-dioksida je za 40 odsto veća nego što je bila pre industrijske revolucije, tako da se sada nalazimo u trenutku eksponencijalnih promena koje ne mogu da se opišu prirodnim procesima iz prošlosti. Klima se menjala kroz istoriju, postojala su ledena doba i te promene su trajale desetinama hiljada godina. Ovde pričamo o promenama koje se javljaju u periodu od sto godina, što znači sto puta brže", objasnio je profesor.

Suše češće i jače, veća šteta nego od poplava

Ono što je sada kod nas, jeste da mi imamo istu količinu padavina kao što je bilo u prošlosti, ali je promenjen način na koji dobijamo te padavine.

S jedne strane, to je zbog toga što je atmosfera bogatija vodenom parom i imamo više kiše, a kada naiđe sušni period on traje duže, kaže profesor Đurđević.

Ističe da u suše postale nešto češće i jače, i da najviše štete od njih trpi poljoprivreda.

"Ono što ljudima nije poznato jeste da je šteta od suša veća nego što je šteta od poplava iz 2014. Suša je proces koji traje i njeni efekti se akumuliraju duži period, nije kao poplava da za jedan dan vidite poplavljene kuće, puteve ili oranice", kaže Đurđević.

Prema njegovim rečima, štete od suše iz 2000. i 2012. mere se u milijardama evra. 

"Poljoprivrednici se sami snalaze, potreban sistemski put"

Taj problem je veoma težak za neko prilagođavanje kada je u pitanju poljoprivreda, kaže profesor, i dodaje da su potrebni ozbiljni sistemi za navodnjavanje.

Navodi da naši poljoprivrednici za sada sami pronalaze neka rešenja, ili proširuju svoje kapacitete za navodnjavanje ili menjaju proces setve i žetve.

Međutim, kako kaže, potreban je jedan sistemski put kao što su to uradile zemlje Evropske unije.

"Zemlje EU dugo rade na tome i danas imaju rezultate. U Francuskoj su pred toplotni talas nekoliko dana imali pripreme, obaveštavali građane, kako da im se obezbede lokacije za rashlađivanje", rekao je Đurđević.

Šta nas čeka ovog leta

Kaže da će ovo leto biti toplije nego što je bilo prethodnih godina i da nas prema njegovim informacijama, očekuju još dva ili tri toplija perioda u narednim mesecima.

Stručnjaci za klimatske promene savetuju da vozimo električne automobile, idemo peške ili biciklom, putujemo vozovima i autobusima umesto avionom, gledamo video-konferencije umesto da idemo na poslovna putovanja, izolujemo kuće, tražimo proizvode sa nižim nivoom ugljenika...

Kada je o ishrani reč, preporuka je da trošimo manje mesa, mleka, sira i putera, jedemo više lokalne sezonske hrane – i da je bacamo što manje.