Dunav u Srbiju ulazi prljaviji nego što izlazi

Dunavski bazen stanište je 2.000 biljnih i više od 5.000 životinjskih vrsta. U svom najlepšem delu toka, u Đerdapskoj klisuri, Dunav je čistiji nego na tromeđi Mađarske, Hrvatske i Srbije, ali ne zato što previše brinemo o njemu.

"Tome uzrok nije što smo mi pažljivi prema Dunavu, nego je uzrok što i nemamo neku naročitu privredu koja bi značajno zagađivala sam Dunav", ističe ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

Samo u Beogradu 58 kanalizacionih ispusta ide u Dunav.

"Dunav to može da reciklira, zato se nama pojavljuje Dunav kao čistiji kad izađe iz Srbije, zato što on uspešno reciklira, jer se mnoge pritoke uliju u Dunav. Ali ne dozvoljavam da mi to zamagli činjenicu da mnogo zagađujemo i da nemamo sisteme za preradu otpadnih voda", ističe Trivan.

U priobalju Dunava i pored šetališta su divlje deponije. Ni čišćenje ne pomaže jer se nove brzo stvore. Na njegov međunarodni dan, akcija čišćenja Dunava organizuje se već 15 godina. Ove godine na terenu je bilo oko 600 volontera.

"To što negde vidite ambalažu je plod našeg nevaspitanja i bahatosti", ističe Dušan Jakovljević iz organizacije "Lets do it".

Teško da se može naći deo reke ili obale gde nema bačene plastične ambalaže.

"Kada razmatramo pitanje održive ambalaže, jedan od odgovora je i staklena ambalaža. Niko neće biti srećniji od nas ako potrošači pređu na staklo. Podsetimo se, to i jeste ambalaža koju smo prvo koristili još pre 130 godina", podseća generalni direktor kompanije "Koka Kola HBC" Svetoslav Atanasov.

Dan Dunava obeležava se u 14 zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti te reke, u čijem slivu živi više od 80 miliona ljudi.