Hoće li povrtari s leve obale Dunava moći nešto da prodaju

Pijaca u Borči — sezonsko voće i povrće stiže iz svih krajeva, pa i iz Glogoljskog rita, gde se voda povukla iz bašte Dragana Stamenkovića. On kaže da istinu ne krije od kupaca.

Povrtar Dragan Anastasijević iz Velikog sela, gde se takođe voda povukla iz njiva i plastenika, rekao je da je na hiljadu hektara zemlje bilo "svega i svačega", a da danas "nema ništa".

Što su prodali, prodali su pre poplave. Ali vrlo malo. Više ništa neće izneti na tezge čuveni prigradski povrtari. Možda tek najesen kupus, karfiol i spanać. A ljudi su uložili novac. Mogu li sada izvući neku korist, pa i kad je voda pomešana ko zna s čim preplavila useve i njive?

Poljoprivredni stručnjak bivšeg PKB ekonomika Eleonora Onć Jovanović preporučuje da se fungicidima zaštite plodovi, pre svega paradajz koji raste nisko, kako bi se sprečio trulež.

Povrtari moraju da ponude samo zdravo voće i da ga beru u određenom roku posle prskanja. Tada je bezbedno, jer su i analize posle poplave u Obrenovcu pokazale da u povrću nije bilo loših mikroorganizama.

I na oglednom polju bivšeg kombinata — voda, ali se ne vidi u pšenici. Kanali puni, pumpe ne rade, zemlja je ne upija, pa su bare u najnižim delovima sve veće. Jovanovićeva savetuje poljoprivrednicima u sličnoj situaciji da sačekaju da ode voda, a zatim da izvrše tretman totalnim herbicidima. Nakon toga i dalje nije kasno da se izvrši setva nekih posternih kultura.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika u Pančevačkom ritu Gracija Brođan kaže da tu "neće ostati ništa". Samo u Ovči, od 3.000 hektara — 2.500 hektara je pod dubokom vodom. Sumnjaju i u drugu setvu, jer ko zna koliko će dana proći dok se njive isuše.

Doran Karabaš iz Ovče kaže da su kanali, prema njegovom sećanju, poslednji put čišćeni 1985. godine.

Iz Štaba za vanredne situacije dobili su poziv da popune zahteve i prijave štetu, ali se poljoprivrednici sećaju i poplave od pre pet godina, kada su pojedinci, prema rečima Brođana, dobili pet litara goriva po hektaru zemlje.