Promena klime traži i promenu razmišljanja

Žiteljima naselja Borča i Kotež preporučeno je da vodu iz gradskog vodovoda ne koriste za piće i pripremu hrane. Ivan Gržetić je, gostujući u Beogradskoj hronici, objasnio da kada se voda za piće izučava u smislu njene bezbednosti postoje tri klase jedninjenja ili materijala koji se ispituju – hemijska jedinjenja, bakterije i virusi i radioaktivnost koja u ovom trenutku nema nikakvog smisla.

"Ove prve dve, ispitivanje da li u vodi ima nedozvoljenih, preko dozvoljenih granica metala ili određenih soli i drugo da li je bakteriološki voda ispravna. U ovom trenutku, ja bih istakao da je bakteriološka ispravnost vode primarna, hemijska se može reći da je sekundarna", rekao je Gržetić.

Bakteriološka neispravnost može da izazove kod ljudi epidemiju i trenutne promene u organizmu, u smislu proliva ili slično tome,a mogu to da budu i ozbiljnija oboljenja, naglasio je Gržetić i dodao da o tome vode brigu epidemiolozi.

Istakao je da je ova preporuka doneta od strane epidemiologa i da je ta bakteriološka ispravnost bila presudna kojom se vodio gradski zavod pri odluci.

"Vodovod i gradski zavod znaju da postoje određene slabe tačke vodovoda u levom delu Dunava, čim naglašavaju da postoje oštećenja vodovoda, to znači da vodeni stub koji se nalazi iznad cevi može da utisne ovu prljavu vodu u vodoinstalacije i na taj način da ona stigne do usta građana", rekao je Gržetić.

Ukazao je da je ta odluka ispravna i na vreme postavljena, kao i da ne pamti kada je u Beogradu bila bilo kakva epidemija ili trovanje nastalo usled korišćenja vode za piće.

"U vodoprivredu mora da se ulože ogromne pare"

Profesor je naglasio da Srbija zbog klimatskih promena mora da razmišlja o tome da vodovodi moraju u potpunosti da se obnove.

"To znači kao što zidamo gasovode, gradimo naftovode, moraćemo da gradimo i vodovode koji će kilometrima da idu od centara gde imamo bezbedne fabrike za proizvodnju vode, baš onakvu kakvu ima Beograd – Makiš", rekao je Gržetić i dodao da je to primer savremene fabrike za preradu voda.

Naveo je da to ne može da se rešava na parče ili delimično, već kompletno.

Pored toga, dodao je Gržetić, tu je i pogrošanje kvaliteta voda reka i jezera i "strašna nekultura srpskog građanstva" da ljudi sebi dozvoljavaju tu slobodu da svoje kanale i svoju okolinu ostavljaju tako prljavu i da na kraju očekuju da drugi reše taj problem, ali to je nemoguće, moraju da se samoorganizuju i da čuvaju svoje zdravlje i svoju decu.

"Verujem da smo došli u tu situaciju da političari i gradski oci shvataju da u taj deo vodoprivrede mora da se ulože ogromne pare, milijarde i to je jedino rešenje", rekao je Gržetić

Naglasio je da to rešenje nikako ne bi smelo da bude u rukama privatnog sektora. "Ako bi se to Srbiji desilo, znate kakvo smo mi to podneblje, začas bi se ta voda prodavala skuplje od vina i rakije", dodao je Gržetić.

"Nalazimo u fazi osvešćivanja"

Zagađena voda odvođena je u njive, a Gržetić kaže da ovo što se sada desilo i izašlo na njive to će biljke da potroše, one neće da usvoje i da unesu te bakterije, jer su biljke probirljive.

"Nama jedino preostaje da sada tu hranu peremo vodom. To smo radili i do sada, plašeći se različitih herbicida i pesticida. To ćemo sada raditi zbog ovih bakterioloških nepogoda koje su napale te njive, da bismo zaštitili hranu", objasnio je Gržetić.

Ponovio je da je jedino rešenje da se to povrće koje raste na zemlji dobro ispira kvalitetnom pijaćom vodom.

Naglasio je da se nalazimo u fazi osvešćivanja, a ta faza je krenula još od poplava 2014. godine. "Brzo smo na to zaboravili, međutim pošast je ponovo među nama", dodao je Gržetić.

Naveo je da ti ljudi iz Borče, Ovče nisu 100 odsto krivi što se to desilo, to je ravan teren, toliko je vode palo, ta voda stvarno nije moglo da se očekuje da će za minut, dva da otekne.

"Sada ti ljudi moraju da shvate da moraju sami da čiste svoje kanale, sami da ih grade, puno je takvih mesta u Srbiji gde treba država da uskoči, ali država nema para i jedino rešenje je da se ljudi samoorganizuju i to zahteva disciplinu i rad", rekao je Gržetić.

Osiguranje domaćinstava – jedno od rešenja 

Druge pomoći nema, naveo je profesor i dodao da možda neko od njih problem može da reši tako što će se osigurati od ovakvih posledica.

Ukazao je da država ima inspekcijske službe koje su skromne u svojim mogućnostima, u smislu brojnosti ljudi. "Znaju ti ljudi šta treba da rade, ali ne mogu da se razapnu na sve strane, a i malo su plaćeni da se ne lažemo. To su sve elementi koji utiču", dodao je Gržetić.

Sa druge strane, kako kaže, postoji sistem velikog broja laboratorija u Srbiji koje su akreditovane i koje mogu da rade analizu voda. 

Ušla je svest među nama, mi se sada osvešćujemo, sada je pitanje da li ćemo biti dovoljno pametni da uložimo novac da se ti sistemi razviju, dodao je Gržetić.

Cilj je, ističe, da ubedimo građanstvo koje živi na takvim mestima gde se poplava ne može sprečiti da ode i da se osigura, jer to je izlaz. "Ta nekultura nemanja svesti da može da se koristi osiguranje je kod nas jako razvijena", dodao je profesor.

Na kraju, kako kaže, treba krenuti sa sistemom kažnjavanja koji mora bolje da se sprovodi.

"Ne samo kažnjavanje građanstva koje zapušava kanale, to će narod da se samoorganizuje... Treba osvestiti i lokalnu samoupravu, ne može neki političar da bude predsednik ili sekretar lokalni i postavši to tog momenta se preseli u kafanu preko puta i da kaže ja sam uradio svoj posao. Ne, on tek tada treba da počne da radi kako bi opravdao svoj položaj i ne bi li popravio stanje u svojoj neposrednoj okolini", zaključio je Gržetić.