Da se šahtovi i slivnici održavaju, šteta bi bila manja

Dan nakon pljuska koji je poplavio brojne ulice i stotine zgrada u Beogradu sanira se šteta. U gradskim službama kažu da je sva raspoloživa mehanizacija na terenu i da rade najbrže što mogu. U prethodna tri dana samo jednoj osiguravajućoj kući podneto je više od 100 zahteva za nadoknadu štete.

U Aleksinačkih rudara na Novom Beogradu voda je juče dostizala visinu od metar i po. Poplavljena je i ulica i zgrade.

Jedna od stanarki Ana Anđelić kaže da su podrumi i dalje puni vode, a ljudima koji žive u prizemlju uništen je nameštaj.

Devet porodica živi u vešernicama u Aleksinačkih rudara 59. I kad je mnogo manje padavina domovi im budu poplavljeni. Juče je voda dostizala pola metra u stanu Zorice Božić. Za pet dana, tri puta je poplavljen.

"Za dva minuta sve je bilo pod vodom, iz kupatila je izlazila, kanalizacija – isto. Strava", priča Zorica.

Ovaj deo Novog Beograda nalazi se ispod nivoa Save i Dunava. Da se šahtovi i slivnici redovno održavaju – poplave ne bi bile toliko česte. U petak je otvoren nalog da Vodovod očisti zapušene slivnike, ali stanari kažu da radnici još nisu izašli na teren.

Jedna od zgrada, tako, nema struju jer je voda stigla i do elektroinstalacija. Ima nekoliko stotina zgrada u Beogradu koje se danas bore sa problemima, kažu u Udruženju profesionalnih upravnika. Ne rade liftovi, voda se nije svuda povukla, a nije lako ni prijaviti problem.

"Ja sam u jednom trenutku bio 54. na redu da prijavi problem. Pedeset minuta sam čekao da bih prijavio neispravnost lifta zbog posledica vađenja vode iz okna lifta. Pre tri meseca je prijavljeno da se izvrši redovno čišćenje kišnih kolektora. Ali, pošto Stambeno ima mnogo prijava, ne mogu da stignu i to se sve svodi na hitne intervencije, zagušenje cevi", ističe predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograd Ljubiša Banalačaki.

U gradskim službama kažu da je sva raspoloživa mehanizacija na terenu i da rade najbrže što mogu.

Najviše zahteva za nadoknadu štete iz četiri opštine

U prethodna tri dana samo jednoj osiguravajućoj kući podneto je više od 100 zahteva za nadoknadu štete.

Sonja Marić iz jedne osiuguravajuće kuće kaže da najveći broj prijava stiže iz četiri opštine – Zemuna, Novog Beograda, Čukarice i Palilule.

Poplavljena je i kultna knjižara "Geca Kon". Oštećene su najvrednije knjige.

Direktor preduzeća "Prosveta" Dragan Milenković je rekao da se u tom delu knjižare nalazi biblioteka "Prosvete", stara izdanja i magacin knjiga, onih koje se prodaju u knjižari.

U knjižari dodaju da niko od nadležnih još nije reagovao. I ovo nije prvi put, sa svakom jačom kišom voda stiže i do knjižare. Navode da se voda sliva iz pozorišta "Boško Buha". Oštećena su im i dva potporna stuba, koji drže celu zgradu.

Meteorolozi i za večeras najavljuju obilne padavine. Nije malo Beograđana koji sa strepnjom gledaju u nebo. A i kada se voda povuče, ostaje talog – višegodišnje nebrige i nemara.

broj komentara 2 pošalji komentar
(ponedeljak, 24. jun 2019, 19:02) - anonymous [neregistrovani]

Nije tako jednostavno...

Održavanje kišne kanalizacije (važi i za fekalnu i za opštu) je imperativ koji se uspostavlja istog trenutka kada se kišna kanalizacija izgradi i stavi u funkciju.
Na žalost, naš poslovični nemar nije ni izbliza jedini uzrok poplava kojima smo poslednjih dana svedoci.
Naime, kišna kanalizacija se dimenzioniše tako da bez problema (kada je uredno održavana) može da primi kiše povratnog perioda od jedne ili dve godine. To su kiše relativno malog intenziteta, a podrazumeva se da će, tokom intenzivnijih padavina, voda ponekad malo (ili malo duže) da se zadrži na kolovozu pre nego što postepeno otekne.
U slučaju padavina koje nam se događaju u kontinuitetu poslednjih dana kišna kanalizacija ne može da primi svu vodu i ona se neminovno izliva. Pitanje za projektante, planere i urbaniste je zbog čega se ne izliva u parkove, travnjake pa i na parkinge nego u stanove. Razloga je više.
Kao prvo, nema parkova. Može li neko da se seti gde je, uz sve izgrađene stanove, tržne centre i poslovne zgrade izgrađen i neki park? Zbog čega se na mestima baš svih zatvorenih fabrika u Beogradu grade objekti? Zar nije neki od tih prostora mogao da postane park (sa ili bez sportskih terena za decu)?
Sem toga, mnoge postojeće zelene površine se popločavaju i/ili asfaltiraju pa je oticaj sa njih sve veći.
Planskim dokumentima se predviđa do koje mere neki prostor može da se izgradi ali nisam siguran da se to i poštuje. Samim tim je i infrastruktura u koju spada i kanalizacija, preopterećena preko projektovanih kapaciteta.
Itd. Ima na tu temu puno da se kaže, ali ne znam ima li ko da sluša.
Sa klimatskim promenama koje su evidentne, sve ovo neće više da nam se događa svakih nekoliko godina nego po nekoliko puta svake godine (a ekstremno, kao ovih dana i nekoliko puta nedeljno).

(ponedeljak, 24. jun 2019, 18:55) - anonymous [neregistrovani]

Eh,kad bi

Ali nasim vlastima je prece da grade nepotrebne milionske projekte (u evrima),a nismo jos ni kanalizaciju resili !!