Na deklaraciji pamuk, a "pod rukom"...

Najprijatnija odeća je od prirodnog materijala i to je naročito važno kada se kupuje za decu. Pamuk je najčešći izbor svakog kupca. Mnogi ga prepoznaju "pod rukom", a šta kad ruka kaže jedno, a na deklaraciji piše drugo, kome se onda veruje?

Tržišni inspektor Slaviša Petković je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a naveo da postoji više aspekata u kontroli tekstilne industrije.

"Tržišna inspekcija u okviru svoje nadležnosti sa četiri aspekta kontroliše tekstilne proizvode. Jedan od aspekata je kontrola usaglašenosti proizvoda – tj. tačnosti deklaracije da li su podaci koji se nalaze na deklaraciji proizvoda tačni, da li su u skladu, da li imaju prateću dokumentaciju, da li su potpuni. Drugi deo koji mi kontrolišemo je kontrola bezbednosti odeće namenjene deci. Treći aspekt je siva ekonomija – neregistrovane fabrike, neregistrovani trgovci koji pokušavaju nelegalno nešto da zarade. I četvrti aspekt je kontrola zaštite prava intelektualne svojine", objašnjava Petković.

Dodaje da je tržišna inspekcija tokom 2018. šest meseci kontrolisala usaglašenost proizvoda, da je urađeno preko 500 kontrola, i pregledano više hiljada proizvoda.

"Tržišni inspektori su se odlučili prilikom tih kontrola da u 265 situacija uzmu uzorke i da uzorke daju akreditovanoj labaratoriji kako bi utvrdili da li je podatak o sirovinskom sastavu tačan. Utvrđeno je da je, od 265 urađenih analiza, 91 analiza pokazala da nisu bili tačni podaci navedeni na deklaraciji", objašnjava Petković.

Nepravilnosti kod malih proizvođača 

Ističe da su te napravilnosti utvrđene širom Srbije i da se u velikom broju nalaze kod malih fabrika i radionica.

"Veliki proizvođač ima kompletnu infrastrukturu, proveru ulazne sirovine, standardizaciju, ima proverene dobavljače. Dok se mali proizvođači snalaze na tržištu, rade manje serije, ne stižu ili im je možda skupo, ali ipak svemu tome oni dovode potrošača u zabludu", objašnjava Petković.

Dodaje da tržišna inspekcija u skladu sa svojim ovlašćenjima nema pravo da zapleni robu, ali je stavlja van prometa.

"Mi smo stavili oko 10.000 tekstilnih proizvoda van prometa u okviru ove aktivnosti vrednosti oko sedam miliona dinara. Trgovac, proizvođač ili uvoznik može da taj proizvod dâ na uništenje u skladu sa ekološkim propisima ili da taj proizvod dovede u ispravno stanje, a to znači da na sam proizvod stavi pravilnu informaciju jer je osnovno pravo potrošača da bude informisan", objašnjava Petković. 

Ističe da trgovac mora da zna iz kog lanca nabavlja i da mora da stvori uslove da samo prodaje proizvode za koje zasigurno zna da su sigurni. Dodaje da je odgovornost trgovca manja od uvoznika i proizvođača. 

Ističe da veliki brendovi neće da rizikuju i kvare svoj brend, da dovode svoju reputaciju u pitanje.

Govoreći o kopijama brendova ističe da tržišna inspekcija radi i zaštitu prava intelektualne svojine.

"Većina brendova koji su poznati na našoj teritoriji podneli su zahteve i tržišna inspekcija permanentno kontroliše da li se na tržištu nalaze kopije. U toku 2018. smo imali negde oko 3.000 tekstilnih proizvoda koje smo povukli sa tržišta zato što su bili predmet povrede prava intelektualne svojine", objašnjava Petković.

Poručuje da je u lancu proizvodnje svako odgovoran i savetuje da se kupci obrate inspekciji ako utvrdi bilo kakvu nepravilnost proizvoda.

broj komentara 0 pošalji komentar