Ko su izbeglice, a ko migranti

Predstavnik Visokog komesara UN u Srbiji Hans Fridrih Šoder kaže da je udvostručen broj prisilno raseljenih ljudi širom sveta u poslednjih 20. godina.

"Glavni razlog je što se sve više njih raseljava svake godine, a sve manje integriše ili vraća kućama – imamo nove sukobe skoro svakog meseca, a mnogi od njih ne bivaju rešeni", isiče Šoder.

Hans Fridrih Šoder navodi da ljudi koji beže iz drugih razloga, a ne zbog sukoba i progona, nisu ubrojani u cifru od 70,8 miliona i da bi oni predstavljali novu grupu izbeglica.

"U našem regionu težimo da nastavimo da pomažemo interno raseljenim licima da se vrate kućama ukoliko to mogu i žele i da imaju dostojanstven život u raseljenju", kaže predstavnik Visokog komesara UN u Srbiji.

Interno raseljena lica trebalo bi da imaju ista prava i obaveze kao svi građani, a UNCHR radi na ostvarivanju tih prava, kaže Hans Fridrih Šoder. 

"Interno raseljena lica, pošto ne napuštaju granice svoje zemlje, trebalo bi da imaju ista prava i obaveze kao i svaki građanin – pristup svim javnim službama kao i drugi građani", ističe Šoder i dodaje da je važno obezbediti interno raseljenim licima pristup socijalnim službama, zapošljavanju, radnim mestima, kako bi postigli ekonomsku samostalnost i ostvarili mogućnosti da se sami se brinu o sebi.

"Moramo biti obzirni prema izbegličkoj deci"

Komentarišći tuče i sukobe migranata u Srbiji proteklih meseci, Šoder naglašava da je nužna obzirnost prema izbegličkoj deci, kojih u Srbiji ima oko 400-500, jer ona nisu došla u pratnji odraslih.

"Oni su naročito ugroženi od eskploatacije od strane krijumčara, drugih kriminalaca. UNHCR je mogao da pomogne državnim starateljima za 300 od njih i pomogli smo da se otvore nova mesta za bezbedan adekvatan smeštaj dece, ali potrebno je dodatnih napora, investicija, da bismo obezbedili da se ova deca sklone od opasnosti", ističe predstavnik Visokog komesara UN u Srbiji.

Šoder navodi da UNHCR čini sve što je potrebno kako bi izbeglička i migrantska deca mogla da idu u škole, ali da to u velikoj meri zavisi od zemlje, kao i da se ne sme zanemariti i trud koji ulažu predavači u školama.

"Mi moramo imati u vidu i dodatne napore koje učitelji ulažu da bi pomogli ovoj deci – oni moraju da nauče jezik, da steknu prijatelje. Deca to obično mogu da urade brzo, ali potreban je dodatni napor učitelja", kaže predstavnik Hans Fridrih Šoder.

Bosna i Hercegovina je zemlja tranzita za veliki broj izbeglica i raseljenih lica – za godinu dana zabeleženo je 23.000 ulazaka. U kontekstu u kojem je sve teže istegrisati raseljena lica i izbeglica, Šoder ističe da 20. juna, kada se obeležava Svetski dan izbeglica, moramo napraviti jasnu razliku između izbeglica i migranata, kako bismo prepoznali one kojima je potrebna međunarodna zaštita.