Spasilački timovi iz više zemalja u julu stižu u Niš

"Osim srpskih i ruskih timova, učestvovaće i spasioci iz još pet zemalja – Turske, Mađarske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Kube, a pridružiće im se i pripadnici Rusko-jermenskog humanitarnog centra", rekao je ministar Stefanović na panelu "Međunarodna saradnja u oblasti vanrednog humanitarnog reagovanja i perspektive njenog razvoja".

Tokom vežbe, naveo je ministar, spasilački timovi imaće priliku da provežbavaju združeni odgovor u cilju otklanjanja posledica razornog zemljotresa i pratećih opasnosti.

"Cilj ove vežbe je razvijanje kapaciteta za odgovor i uklanjanje posledica vanrednih situacija, uz angažovanje specijalističkih timova i korišćenje specijalne spasilačke opreme i vazduhoplova", objasnio je srpski ministar.

Stefanović je podsetio da se Srbija proteklih godina suočila sa raznim elementarnim i drugim nepogodama, različitog obima i intenziteta, izazvanih prirodnim ili ljudskim delovanjem.

Prirodna katastrofa koja je zahvatila Srbiju i naš region u maju 2014. godine, pokazala je da uz sve postojeće bezbednosne izazove sa kojima se svi suočavamo, elementarne nepogode predstavljaju ogroman rizik.

"Tokom poplava 2014. godine Republika Srbija se nije suočila samo sa vanrednom situacijom bez presedana u našoj novijoj istoriji, već je to bio i period do tada neviđenog angažovanja celokupnih domaćih ljudskih i materijalnih kapaciteta, naravno uz veliku podršku inostranih spasilačkih timova. Stoga smo iz sopstvenog iskustva naučili koliko je saradnja sa drugim zemljama važna i kako može uticati na podizanje sopstvene bezbednosti", istakao je Stefanović.

On je rekao da je u ovakvim slučajevima angažovanje sopstvenih resursa moguće samo do određene mere, jer u jednom momentu postaje jasno da oni nisu dovoljni, pa je zato neophodno zatražiti pomoć i drugih zemalja.

Zahvalnost ruskim spasiocima

To je, kako je dodao, u svim zemljama koje pogode tako strašne prirodne katastrofe.

U Srbiji su tokom majskih poplava 2014. godine bila angažovana 22 tima sa 563 člana iz 14 zemalja, a uporedo sa njihovim angažovanjem iz mnogih zemalja sveta je pristizala humanitarna pomoć za stanovništvo ugroženih područja.

"Želeo bih, pre svega, da se zahvalim ruskim spasiocima koji su se tada vrlo brzo priključli našim pripadnicima, ali i svima na neizmernoj pomoći i podršci tom prilikom", kazao je Stefanović.

Ministar je naglasio da je Srbija 2018. godine usvojila novi Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, koji je doneo sveobuhvatno normiranje preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa.

Novo zakonsko rešenje predviđa efikasnije otklanjanje posledica nepogoda kako bi se što pre normalizovali uslovi za život i rad u pogođenom području.

Ovim Zakonom se stavljaju u prvi plan principi, planski dokumenti, mere i aktivnosti koji treba da doprinesu što uspešnijoj prevenciji od elemantarnih i drugih nepogoda, jačanju otpornosti pojedinaca i zajednice na njihove posledice i podizanju nivoa spremnosti za reagovanje", kazao je on.

"Novinu predstavlja i veća pažnja međunarodnoj saradnji, kako u domenu prevencije, tako i domenu humanitarne pomoći i pružanja, odnosno primanja međunarodne pomoći radi zajedničkog odgovora na posledice elementarnih i drugih nepogoda", objasnio je Stefanović.

Srpski ministar je poručio da je zbog klimatskih promena, sa kojima će se ceo svet suočavati, važno da se više radi na prevenciji, na zajedničkim vežbama i obukama, kako bi se što bolje pripremili za buduće vanredne situacije.

Stefanović je istakao da je skup u Rusiji dobra prilika za predstavljanje razvoja politika delovanja u oblasti upravljanja vanrednim situacijama, ali i prilika za dodatno unapređenje znanja i razmenu iskustava.

"Samo zajedničkim delovanjem možemo ostvariti cilj, a to je, pre svega, zaštita ljudskih života, a onda i zaštita životne sredine, materijalnih dobara i kulturnog i istorijskog nasleđa", zaključio je Stefanović.