Pošumljavanje sprečava dalju degradaciju zemljišta

Na skupu je naglašeno da se Srbija, iako nema izražen proces dezertifikacije kao neke afričke ili dalekoistočne zemlje, suočava poslednjih decenija sa svim oblicima degradacije zemljišta, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine. 

Kako je navedeno, zabeleženo je povećanje prosečne godišnje temperature vazduha za 1,2 stepena, i prognoza da će do kraja veka porasti za 4,2 do 4,5 stepeni, upozorava na promenu klime u Srbiji sa svim negativnim posledicama.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan ukazao je da je Srbija jedno od područja na Zemlji koje će biti najizloženije posledicama klimatskih promena, što podrazumeva pojavu preteranih suša, a istovremeno pojavu obilnijih i nepravilno skoncentrisanih padavina koje prate bujične poplave, i značajnija će biti i erozija zemljišta.

Prema njegovim rečima, zemljište je prvorazredni prirodni resurs koji je najviše izložen degradaciji usled delovanja čoveka, i zato je očuvanje i zaštita zemljišta od devastirajućih procesa jedno od najznačajnih pitanja u zaštiti životne sredine.

Srbija kao zemlja potpisnica Konvencije o borbi protiv dezertifikacije, preduzima mere za sprečavanje isušivanja i degradacije zemljišta, među kojima je kao značajan praktični doprinos donošenje Zakona o klimatskim promenama koji će ovu oblast uskladiti sa svim drugim sektorskim politikama, rekao je Trivan.

Dodao je da će u sprečavanju dalje degradacije zemljišta Srbija primeniti nekoliko najznačajnijih mera, među kojima je na prvom mestu pošumljavanje.

Trivan je naveo da će resorno ministarstvo nastaviti da dodeljuje sredstva iz Zelenog fonda lokalnim samoupravama za pošumljavanje.

Vojvodina sa šest odsto teritorije pod šumom, u planu 12

Dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić istakao je da su šume najbolje sredstvo za prevenciju i ublažavanje posledica klimatskih promena, ali da se u Srbiji nedovoljno intenzivno pošumljava.

Ristić je rekao da je prema dokumentima predviđeno da Srbija poveća procenat pošumljenosti sa sadašnjih oko 31 na 42 odsto, naglasivši da je nedopustivo da AP Vojvodina još ima samo 6,2 odsto teritorije pod šumom, iako je planirano da se ona poveća na oko 12.

Uprkos zalaganjima nadležnih preduzeća i preduzetim merama, mora se raditi brže, naglasio je Ristić, jer pošumljavanje nije samo sebi cilj, već uspostavljanje stabilnih šumskih ekosistema. Smatra da je zbog prisutnih devastirajućih procesa u Srbiji neophodno staviti pod strogu kontrolu područja koja su u režimu zaštite.

Degradacija zemljišta i smanjenje biloške raznovrsnosti koje prati taj proces su globalno pitanje sa kojim se suočavaju brojne zemlje, i zato moraju se tražiti zajednički odgovori na ove izazove i preduzimati zajedničke akcije, ukazao je u svom obraćanju na skupu ambasador Arapske Republike Egipat u Republici Srbiji Amr Alguvejli. 

Alguvejli je istakao da planovi u razvijanju saradnje Srbije i Egipta u oblasti zaštite životne sredine, kao i Memorandum o razumevanju između dve zemlje u ovoj oblasti koji je u pripremi, podrazumevaće mere u borbi protiv dezertifikacije u međunarodnim okvirima.

U saopštenju se podseća da su Ujedinjene nacije ustanovile 17. jun kao Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše kako bi ovaj problem stavile u fokus međunarodnog delovanja i zajedničkih globalnih napora.

Međunarodna konvencija o borbi protiv dezertifikacije, zajedno sa Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti i Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama predstavljaju ključne međunarodne platforme za zaustavljanje trenda globalne degradacije životne sredine i prirode.