Kostić: Čuvaćemo pravo da različito mislimo

Kritičko razmišljanje danas potencijalno je najopasnije ako se imaju u vidu mogući nesporazumi sa vlašću i različitim grupama u društvu, izjavio je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić na godišnjoj skupštini SANU.

Izvesne reakcije na stavove SANU povodom ideje o izgradnji gondole u Beogradu ukazale su na fragilnost tog odnosa, ukazao je Kostić.

On je dodao da će SANU nastaviti i, nada se, izdržati da ljubomorno čuva pravo na različitost mišljenja i nezavisnost njegovog kreiranja.

Predsednik SANU je konstatovao da smo svedoci "sve neprijatnijeg ubrzanja" koje, kako je ocenio, zahvata sve sfere naših života.

"Izmešteni smo u vreme instant stavova i ekspres odluka koje, čak iako se pokažu kao katastrofalne, ne podležu analizi", upozorava Kostić.

SANU čuvar sećanja i kritičkog tumačenja istorije

Predsednik SANU je potsetio da ta institucija ima važnu ulogu čuvara sećanja i kritičkog tumačenja istorije, ali da će poseban izazov biti postavljanje prema aktuelnim pitanjima, a da se ne podlegne tabloidnoj efemernosti svakodnevice.

"Bojim se da se upravo to često traži od Akademije", napominje Kostić i dodaje da je Akademiji potrebno umeće da među svakodnevnim događajima prepozna i ukaže na one retke sa strateškim značajem, na njihove pozitivne i negativne posledice.

Naveo je i da SANU neće bežati i izbegavati pitanje Kosova i Metohije.

Kostić veruje da je čuvanje identiteta preduslov za uspravnu i slobodnu komunikaciju sa svetom, a ona nam je, ističe predsednik SANU neophodna.

On je, govoreći o radu SANU, ukazao na "nedostatno" prisustvo umetničkih oblasti i umetnika u Akademiji.

Ističe da je korake za uklanjanje te disproporcije potrebno preduzeti odmah.

Govoreći o budućnosti SANU i planovima, Kostić je postavio pitanje: imamo li dovoljne potencijale da ih ralizujemo, danas kada nas ima manje nego u prethodnim decenijama?

Istakao je i potrebu da se SANU prilagodi aktuelnom trenutku razvoja digitalnog društva, što, prema njegovom mišljenju, podrazumeva veću transparentnost i javnost ove institucije.

Pitanje autonomije SANU

"Samostalnost i pravo članova SANU da buduće članove biraju bez ikakvog upliva sa sastrane temelj je same ideje ustrojskva nacionalnih akademija i to pravo moramo da čuvamo", poručio je Kostić.

Govoreći o odnosu javnog mnjenja prema SANU, Kostić je izneo i podatke iz istraživanja koje je pokazalo da je samo polovina ispitanika bar približno znala na šta se odnosi skraćenica SANU, a 81 odsto nije znalo da navede nijednog sadašnjeg člana.

Većina ispitanika nije je posetila neki događaj koji je SANU organizovala, niti je otišla na njen sajt.

"Ipak, više od polovine smatra da bi SANU trebalo više da se angažuje oko važnih društvenih pitanja", ukazao je Kostić.

Potpredsednik SANU Zoran Popović osvrnuo se na starosnu strukturu SANU i ukazao na podatak da je od ukupno 136 članova svega njih 22,8 odsto u radnom odnosu, dok su ostali u penziji.

Generalni sekretar SANU Marko Anđelković, podnoseći godišnji izveštaj o radu naveo je da je organizovano više od 200 događaja, a ukupno ih je obišlo 170.000 posetilaca.

Današnjoj godišnjoj Skupštini SANU prisustvovala su 84 člana, od ukupno 136.

broj komentara 0 pošalji komentar