Liftovi stari pola veka, opasnost sve veća

Ništa neobično u jednoj od zgrada. Istegla se vučna sajla lifta. Potrebno je skratiti i proveriti graničnik brzine, kažu majstori.

I lift u zgradi sa 22 sprata u ulici Grčića Milenka 3 biće upotrebljiv, kad to potvrdi i tehnička kontrola i bezbedan, što ne znači da se posle 40 godina rada neće često kvariti.  

"Bilo je situacija da me je gospođa vukla ta rukav i govprila: ‘Molim vas nemojte da dozvolite da stane i taj jedan lift, ja ću umreti bez lifta, ja sam srčani bolesnik‘", kaže profesionalni upravnik zgrade u Ulici Grčića Milenka, Dejan Vujičić. 

Vujičić, nerado priča o teškoćama u odlučivanju, baš o liftu koji život znači. Od tri, zatekao je jedan ispravan lift.

I odmah su počeli dogovori i uobičajena pitanja koliko to košta i ko će to raditi.

A na sastancima nije bilo kvoruma jer komšije nisu dolazile. Na kraju, umesto velikog broja ljudi ili stanova, odluku je donela grupa ljudi, kaže Vujičić.

"Od 160 stanara na kraju je ovde 30 stanara došlo i donelo neku odluku. Po meni je najlošija, da se radi popravka 3 lifta. Po meni je to rupa bez dna, to će stalno da se okreće, a oni ćem imati stalno problema", dodaje Vujičić.

Zakon ubrzao proceduru 

Mogli su da izglasaju i nove liftove ili generalni remont, ali ne bi bilo ni ovakve odluke da važeći Zakon nije ubrzao proceduru.

Obavezna su tri sastanka, na prvom odlučuje većina stanara, na drugom trećina, a na poslednjem opet većina, ali od onih koji uopšte i dođu. Ali, upravnik mora da sprovede odluku Stambene zajednice.

Sličnu situaciju imao i u soliteru u ulici Vojvode Stepe, ali su uspeli da remontuju dva lifta.

"Sad imam slučaj vrlo čudan. Stanari koji su bili najveća opozicija sada mi se zahvaljuju mi se. Kažu: ‘Zahvaljujući vama, upravniče, vrednost mog stana je skočila na tržištu od osam do 15 hiljada evra‘", istakao je Vujičić.

Nedolasci i opstrukcija su uobičajeni. Da o prokišnjavanju krovova i liftovima odlučuju žitelji najnižih spratova je nepisano pravilo.

Pa, i sama odluka o investicionom fondu zgrade, izdvajanjima za čišćenje i rad upravnika, odmah se sačeka na nož.

Posao upravnika je da instalacije funkcionišu, budu sigurne. Time je život kvalitetniji, a stanovi više vrede, ili se lakše mogu prodati.

Dok je sve bilo na računu Javnog stambenog preduzeća bilo je mnogo lakše.

Kao da nas niko nije pitao, a plaćali smo redovno, neki reprogramom ili sudskom odlukom.

Sada je drugačije i teže, i baš kada su zgrade ostarile, instalacije dotrajale, isplivala je nezainteresovanost i nesloga opasna, toliko da neispravan lift postane giljotina. Devojka koja je to na Novom Beogradu izbegla imala je veliku sreću.