Ulica od 200 metara – sav bezbedni prostor za Srbe u Orahovcu

U adaptiranom objektu su osnovna i srednja škola sa sedemdeset đaka. Nedaleko, tri prodavnice, opštinske prostorije, crkva i ambulanta. Kuće zbijene, visokih kapija, a iza svake od njih – životi različiti, a gotovo isti.

"Ljudi su oguglali na sve, naviknuti, misle da su zbog toga i rođeni, da jednostavno budu ovde i pate", kaže Jovan Đuričić, ovlašćeni član Privremenog organa opštine Orahovac.

"Menja se na bolje to što smo mi iskusniji, pa znamo da zaštitimo sebe", ističe direktorka gimnazije u Orahovcu Dobrila Vitošević.

U centru Orahovca žive kosovski Albanci. Na obodu su uglavnom Srbi, u stotinak kuća, one u gradu odavno nisu njihove.

Srpski deo Orahovca počinje jednom ulicom od čitavih 200 metara. I to je sav, njihov bezbedni prostor. Ali, ovde kažu: "ulica uska, a duša široka".

Srpski Orahovac ima samo jednog lekara, doktorku koja nikada nije napustila svoj grad i pacijente, a uprkos svemu što je preživela, njena vrata su otvorena i za kosovske Albance.

"Bez obzira na veru, nacionalnu pripadnost, izlazimo u susret svakom pacijentu. Lekova, sanitetskog materijala ima koliko-toliko, obezbeđeni smo, ali što se tiče sanitetskog vozila i goriva, mnogo imamo problema. Ali, šta je tu je. Izdržavamo", navodi Dostana Grković iz Doma zdravlja u Orahovcu.

Izdržavaju i oni čije bi detinjstvo trebalo da bude potpuno drugačije. Učenici osnovne škole "Dositej Obradović" rekli su za RTS da ih druga deca teraju kada hoće da se šetaju. Ističu da su navikli i nadaju se da će stanje biti bolje.

"Hrabrost izbija iz njih samih u određenim momentima. Kad brane svoje igralište, kad brane svoju ulicu, kad brane svoj kućni prag. Možda je to malo, drugima sa strane gledajući, ali to je veliki čin herojstva. Obilećevski", rekla je direktorka Vitošević.

Obiliće i laste prepoznaju, pa se u najstarijoj srpskoj kući, u Orahovcu, već dva i po veka gnezde. I ne odlaze.