Lokalne samouprave popisuju štetu, država obećala pomoć

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i direktor vladine Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević održali su sastanak sa predstavnicima opština koje su poslednjih dana zadesile poplave na kojem su razgovarali o nadoknadi štete i procedurama koje su potrebne da se šteta prijavi u skladu sa zakonom.

Dogovoreno je da lokalne samouprave popišu štetu koju imaju, pripreme projekte, a država će finansirati sve ono što je potrebno uraditi i što lokalne samouprave identifikuju kao prioritete.

Branislav Nedimović je nakon sastanka izjavio da je ovo bio jedan operativan sastanak na kojem su predstavnici ugroženih opština dobili instrukcije kako da prijave štetu, da bi im država pomogla u saniranju.

Kako kaže, lokalnim samoupravama pomoći će se preko Republičke direkcije za robne rezerve ukoliko je nekome potreban repromaterijal, stočna hrana.

Nedimović je istakao da je na teritoriji opštine Kraljevo poplava izazvala najviše problema, zatim u Trstenik, Guči i Kniću.

"Ostale sredine jesu zahvaćene poplavama, ali tu imamo drugu vrstu problema. Ove četiri imaju najviše oštećenih objekata s obzirom na broj stanovnika koji žive na prostoru tih lokalnih samouprava", rekao je ministar.

Ističe da je trenutno jedan od većih problema obezbeđivanje vode Novom Pazaru i dodao da je zahvalan Gradu Čačku koji će pomoći da stignu nove cisterne, jer gradovi koji su oko Pazara nisu u prilici da pomognu, zato što i sami imaju vanrednu situaciju.

Upitan šta će se uraditi kako bi se ubuduće izbegli ovakvi scenariji, Nedimović kaže da postoji plan po kojem će se postupati što se tiče poljoprivrednih objekata, a koji je utvrđen još pre nekoliko godina.

"Uradili smo 500 objekata za pet godina, ima tu mnogo da se radi, naročito na zaštiti bujičnih poplava pravljenjem retenzije i kaskadnih brana. To se pokazalo neophodno naročito u slučaju Kraljeva, a mislim da je takva situacija i u Tutinu, Trsteniku", rekao je ministar.

Dodao je da je potrebno na drugim mestima pozabaviti se vodotocima drugog reda, koji jesu u nadležnosti lokalne samouprave, ali je pitanje, kaže, koliko oni imaju stručnih kapaciteta da mogu da savladaju to na način na koji bi trebalo.

"Obnova oštećenih stambenih objekata – prioritet"

Marko Blagojević je naveo da će država finansirati sanaciju mostova na lokalnim putevima, saniranje lokalnih vodotokova, obnovu sistema za navodnjavanje, kanalizacionih sistema, sanaciju klizišta na lokalnim putevima...

"Uz to možemo da obezbedimo finansiranje svih javnih objekata, bez obzira da li se radi o školama, vrtićima, domovima zdravlja, ambulantama... Ono što je prioritet u ovom trenutku jeste obnova oštećenih stambenih objekata", rekao je Blagojević.

Pozvao je građane da prijave oštećenja na stambenim objektima, dodajući da će nakon prijave lokalne samouprave izaći na teren i uraditi procenu štete i kategorizaciju štete, na osnovu čega će biti utvrđeni pravo na pomoć i visina pomoći u novcu, koji će biti uplaćen direktno građanima na njihove račune.

"Imamo višedecijski problem, to je nemar kojem je lokalna infrastruktura bila izložena tri decenije. Usled dejstva klimatskih promena imamo potpuno drugačije visine voda usled kojih je infrastruktura izložena mnogo većem riziku nego što je bilo ranije", rekao je Blagojević odgovarajući na pitanje da li je do poplava došlo zbog ljudskog nemara u lokalnim samoupravama ili nedostaka novca.

Dodaje da je sada potrebno mostove projektovati tako da budu viši da bi ispod njih mogle da se provuku reke sa drugim nivoima vode u odnosu na nivoe od ranije.

"Imali smo situaciju da poplavu sprovede reka iz prostog razloga što udara u most i na tom mestu se razliva. Preventivna struktura, nasipi, zadržavaju reku u koritu, kao u Adranima, ali nizvodno nailazi most koji je projektovan da bude prenizak za taj nivo vode, reka udara u taj most, razliva se i plavi", ispričao je Blagojević.

Krupnju prete klizišta, šteta oko 30 miliona dinara

Predsednik opštine Krupanj Ivan Isailović navodi da je na teritoriji opštine Krupanj još uvek na snazi vanredna situacija i da posle obilnih padavina tom području preti opasnost od aktiviranja klizišta.

Ivan Isailović je, posle sastanka koji su predstavnici ugroženih opština u Srbiji imali sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, rekao za Tanjug da je vanredna situacija na snazi u 11 mesnih zajednica na toj opštini i da postoji mogućnost da u toku dana bude uvedena u još dva naselja.

"Još uvek nismo doneli tu odluku, ne bih da kažem koja su to mesta da ne stvaramo paniku među meštanima" naveo je Isailović i dodao da će ministar Nedimović danas posetiti opštinu Krupanj, jednu od lokalnih samoupravama koje će zbog poplava dobiti pomoć od vlade.

"I građani i opštine dobiće sredstava da saniraju štetu na kućama, javnim objektima, putevima, srušenim i oštećenim mostovima, poljoprivrednim dobrima", rekao je predsednik opštine Krupanj.

Dodao je da je materijalna šteta procenjena na oko 30 miliona dinara, od čega je 13,5 miliona dinara potrebno za poljoprivredne površine.

"To je procena samo za najhitnije intervencije, a za obnovu infrastrukturi, da se ne bi ponovio isti scenario, potrebno je mnogo više novca", napomenuo je Isailović i dodao da su uništena četiri mosta, 114 hektara obradivog zemljišta, 24 kuće su potpuno poplavljene.

Dodaje da su Bogoštica, Brštica i Zavlaka ozbiljno ugrožena klizištima.

"Ukoliko bilo potrebno, evakuisaćemo ugrožena domaćinstva i naći način da im pomognemo da saniraju štetu ili da im obezbedimo nove domove", rekao je predsednik opštine Krupanj.

Dodao je da je put u Bogoštici, koji je juče bio u prekidu, saniran i prohodan za saobraćaj.

U Tutinu poplavljeno 20 privrednih objekata

Predsednik opštine Tutin Kenan Hot ispričao je novinarima da je na toj opštini oko 1.000 hektara poljoprivrednog zemljišta uništeno, kao i nekoliko mostova, te putne infrastrukture preko 150 kilometara.

"Imamo poplavljeno preko 20 privrednih objekata i jedan od najvećih problema nam je jezero Gazivode koje je postalo jedna ekološka katastrofa usled velike količine otpada. U velikoj meri to dolazi iz Rožaja, odnosno Crne Gore i mi tu ništa ne možemo", kazao je Hot.

Predsednik opštine Lučani Milivoje Dolović naveo je da je u naseljenom mestu Guča najviše potpoljenih stambenih objekata, a na teritoriji cele opštine je potopljeno negde oko 200, 250 stambenih objekata.

"Nažalost, ovim poplavama, koje su bile veće nego 2014. i 2016. godine, oštećeno je negde oko 20 mostova, 300 kilometara opštinskih puteva prvog i drugog reda i nekategorisanih putnih pravaca", rekao je Dolović.

Dodao je da je izgradnjom zaštitnog nasipa u naselju Din spašeno naseljeno mesto Lučani, industrijska zona i sam Din, što nije bio slučaj u Đeraću gde su potopljene 23 kuće.

Predsednik opštine Knić Miroslav Nikolić kazao je da je u 36 sela velika šteta na stambenim objektima, na javnim objektima, na infrastrukturi, putevima, mostovima, vodovodima, a da najveći problem predstavlja šteta na poljoprivrednom zemljištu, jer je skoro dve hiljade hektara poplavljeno i značajno oštećeno.

Milanović: Sistem odbrane od poplava znatno unapređen

Predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović ocenjuje da je sistem odbrane od poplava znatno unapređen poslednjih pet godina, što se pokazalo i tokom poplava prethodnih dana.

Milanović je u izjavi Tanjugu podsetio da je Svilajnac 2014. godine doživeo katastrofalnu poplavu, kada je poplavljeno 3.000 kuća, a da su nakon toga počeli radovi na regulaciji rečnih korita i preventivnoj zaštiti.

"Mi smo i 2017. godine imali poplavu, ali je tada poplavljeno deset kuća. Ove godine su poplavljene samo dve kuće", objasnio je Milanović.

Ocenjuje da bi šteta i ove godine bila ogromna da se nije preventivno delovalo u Svilajncu i selu Subotica, kao i na zaštiti Sedlara, te ocenio da donacije EU i vlade daju rezultate. 

"Da nije bilo 'Srbijavoda', došlo bi do izlivanja reke Resave u Sedlaru i bile bi poplavljene kuće. Verujem da su se značajno povećali kapaciteti i javnih preduzeća, lokalnih i republičkih", istakao je Milanović.

Dodaje da je na teritoriji Svilajnca više od šest miliona evra uloženo u rekonstrukciju i regulaciju reka, kao i da poplava nije bilo ni na jednom mestu na kojem su urađene rekonstrukcije, produbljivanja i proširenja korita reka i kanala.

"To naravno nije dovoljno, moramo da radimo i na potocima i vodotocima drugog reda, kako u narednom periodu ne bismo imali poplave", rekao je Milanović.

Vlada je proglasila elementarnu nepogodu u 22 lokalne samouprave. Za sanaciju javnih objekta, mostova, puteva i vodotokova opredeljeno je milijardu dinara. 

broj komentara 0 pošalji komentar