U borbi protiv diskriminacije žena još 28 preporuka

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović rekla je za RTS da je Komitet za eliminaciju diskriminacije žena pozdravio ono što je urađeno za četiri godine i dao 28 dodatnih smernica šta treba raditi u periodu do 2021. godine. Potrebno je povećati broj žena koje učestvuju u političkom životu, posebno na lokalnom nivou, kaže Paunovićeva.

Početkom ove godine delegacija Srbije koju je predvodila direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović Komitetu za eliminaciju diskriminacije žena predstavila je izveštaj Srbije o sprovođenju te konvencije i međunarodnih obaveza na ovom planu u našoj zemlji.

Komitet je Srbiji uputio preporuke o tome šta je potrebno preduzeti u narednom periodu.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Suzana Paunović rekla je da su početkom godine bili u prilici da predstave četvrti periodični izveštaj Komitetu, koji obuhvata period od četiri godine i pokazuje sve aktivnosti države na sprovođenju konvencije.

Kkao je istakla, Komitet je pozdravio ono što je urađeno u te četiri godine i dao smernice šta treba raditi u periodu do 2021. godine kada je sledeći izveštaj.

"Imamo 28 preporuka i one se uglavnom odnose na zaštitu diskriminacije žena, posebno je Komitet ukazao na probleme višestruke diskriminacije i neophodnost da se na tom planu pojačaju aktivnosti - preporuka je da se urade dodatna istraživanja položaja žena na selu, tu preporuku do sada nismo imali", rekla je Paunovićeva.

Prema njenim rečima, Komitet ukazuje da treba nastaviti sa aktivnostima na unapređenju položaja žena sa invaliditetom, Romkinja, ekonomskog osnaživanja žena i da je potrebno povećati broj žena koje učestvuju u političkom životu posebno na lokalnom nivou.

Problem višestruke diskriminacije žena 

Višestruka diskriminacija znači, objašnjava Paunovićeva, da se na primer, žene sa invaliditetom, pored činjenice da su pripadnice ženskog pola, imaju ivaliditet, suočavaju  sa raznim vidovima diskriminacije po više osnova, imaju problem u zapošljavanju, obezbeđuvanju zdravstvene zaštite. 

"To je višestruka diskriminacija i složenija je od diskriminacije drugih žena. To je tema na kojoj smo već počeli da radmo i to je ozbiljan i složen posao", kaže ona.

Govoreći o tome šta će se uraditi da ne bi ostalo mrtvo slovo na papiru, Paunovićev kaže da je počeo je rad na preporukama tako što se resori u Vladi zadužuju za sprovođenje svake od ovih preporuka, a utvrdiće se i rok koji je potreban da svaka pojedinačna preporuka bude sprovedena.

"Problem je što nemamo dovoljno profesionalnih kapaciteta, u pojedinim resorima je neophodno dodatno zapošljavanje kao što je sistem socijalne zaštite, koji treba da odgovori na brojne izazove, kao što je prevencija nasilja u porodici, da reaguju prvi kao sistem", rekla je Paunovićeva.

"Drugi problem je činjenica da moramo kontinuirano podizati znanja i veštine ljudi koji rade i primenjuju zakone i lična odgovornost za propuste koji se prave u poslu", rekla je ona.

Žene koje su diskriminisane boje se da prijave problem da ne bi ostale bez posla.

"Uradili smo ozbiljan napredak, ne samo izvršna vlast odnosno Ministarstvo, NSZ - imamo ozbiljne rezultate koje je naparavila Služba poverenice za zaštitu ravnopravnosti, podignuta je svest o tome da je neophodno da se disriminacija prijavi da bi se reagovalo", ukazuje Paunovićeva.

Potrebno je raditi na jačanju svesti, istakla je je direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Broj preporuka nešto manji u odnosu na zemlje u regionu 

"Za četiri godine koje su za nama uradili smo dosta na unapređenju strategija tako i zakonodavnog okvira i brojni zakoni su promenjeni, koji se tiču unapređenja položaja žena, statistika je unapređena, vidi se pomak na bolje ali moramo sprovesti 28 dodatnih preporuka, to će se dešavati u kointinuitetu", rekla je ona.

Kod nas je broj preporuka nešto manji u odnosu na zemlje u regionu, oblasti su slične, slične su teme ali ono po čemu se razlikujemo je da smo jedini uspostavili mehanizam kroz koji pratimo kako se sve sprovodi u praksi, kaže Paunovićeva.

Kako je istakla, krajem septembra u UN biće predstavljen mehanizam kroz koji se prati sprovođenje preporuka.

"Jedna smo od retkih zemalja članica UN koja ima ovakav mehanizma i to zaista pokazuje do koje mere smo posvećeni kao država da ništa od onoga što smo preuzeli kao međunarodne obaveze, usvojili kao zakone, ne ostaje mrtvo slovo na papiru", zaključila je Paunovićeva.

broj komentara 3 pošalji komentar
(ponedeljak, 03. jun 2019, 11:13) - anonymous [neregistrovani]

дискриминација

Укинути сваки облик дискриминације па и оне позитивне.

Када ће Влада да формира тело које ће се бавити питањем дискриминације према мушкарцима нпр. у просвети раде жене (90%), судству (око 70 %). Да ли мушкарци инвалиди доживљавају већи облик дискриминације од жена инвалида? Зашто тешке послове раде искључиво мушкарци а ни једно тело које се бави дискриминацијом није тражило да и жене буду подједнако заступљене у тим пословима?

(ponedeljak, 03. jun 2019, 10:39) - anonymous [neregistrovani]

Вишеструка дискриминација...

Како не поменусте радну дискриминацију жене и мајке? То је најчешћа вишеструка дискриминација код нас, а и у Европи.

То је, дакле, нормално, па нисмо добили никакву препоруку?

(ponedeljak, 03. jun 2019, 09:42) - дакс4с@уаху.цом [neregistrovani]

Докле више?

Ако смо равноправни како онда да се нечија права више штите законима који постоје само за један пол?