Pola veka Književne istorije

U Srbiji postoji više stotina naučnih časopisa, mada se, nažalost, u javnosti češće govori o onima koji to zvanje ne zaslužuju. Zato su oni koji čuvaju stručni i naučni nivo važni, pogotovo ako traju decenijama. Jedan od vodećih u oblasti nauke o književnosti proslavio je pola veka postojanja – "Književna istorija" upravo je objavila jubilarni broj.

Ta 1968. po mnogo čemu bila je specifična. Duh novog vremena došao je u različite sfere društva, a kao izraz potrebe da se krene u korak sa modernom naukom, pokrenut je i novi književni časopis.

"Tako su i te šezdesete godine bile značajne i za nauku o književnosti i književnu kritiku. Tada nauka počinje da hvata korak sa svetskim tokovima i u nju prodiru moderna književno-naučna istraživanja", kaže Marko Avramović, sekretar časopisa Književna istorija.

Urednik časopisa dr Bojan Jović ističe da je Književna istorija uvek imala za cilj da spoji ugodno sa korisnim – da se u njoj nađu ozbiljne književnoteorijske, književnokritičke i književnoistorijske rasprave, ali i da se šira, zainteresovana publika ne oseti odbačenom.

Tokom proteklih pet decenija mnogo toga se promenilo, pa i Književna istorija, kažu urednici, nastoji da zainteresuje i širu publiku, ali i da sačuva ozbiljan naučni pristup. Za naučnike ostaje nezaobilazno štivo, a za novu publiku se bori naizgled neočekivanim temama.

"To se može videti i po specifičnim tematima koji su posvećeni odnosu književnosti i arehologije, književnosti i ekonomije", kaže Jović.

Marko Avramović ukazuje da, kad se pogleda ovih 50 godina, časopis predstavlja istoriju naše kritike u malom. Svako ko se bavi proučavanjem književnosti, mora da konsultuje i ovaj časopis, rekao je Avramović.

Gotovo da nema značajnog imena u nauci o književnosti, a da ga nema na stranicama Književne istorije. Časopis se nalazi i na referentnim međunarodnim listama, izlazi tri puta godišnje u štampanom obliku, a celokupan sadržaj dostupan je i na zvaničnom sajtu.

broj komentara 0 pošalji komentar