Priprema se potpuna zabrana pušenja u zatvorenom prostoru

Skoro dve trećine dece izloženo je duvanskom dimu u svojim kućama.

"Često se pokreće astma kod takve dece, a u odraslom dobu imaju veoma veliki rizik, čak i ako su nepušači, da umru od hronične opstruktivne bolesti pluća", ističe doktorka Ika Pešić iz Klinike za pulmologiju KCS.

Od raka pluća godišnje umre 5.000 stanovnika Srbije. Duvan je i jedan od glavnih uzroka za nastanak koronarne bolesti, moždanog udara i bolesti perifernih krvnih sudova.

"Osamdeset odsto naših bolesnika su bivši ili sadašnji pušači. Postoje mladi ljudi u tridesetim godinama koji doživljavaju infarkt miokarda, šlog, mnogo je onih koji imaju promene na stopalima, gangrene koje zahtevaju amputacije i onesposobljavanje", napominje vaskularni hirurg "Euromedik" dr Petar Popov.

I kod nepušača duvanski dim povećava rizik od raka pluća i kardiovaskularnih bolesti.

"Srbija gubi oko dva odsto BDP-a godišnje zbog posledica pušenja. Nije to samo zbog troškova lečenja već i zbog troškova koji nastaju u privredi", navodi direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Marijan Ivanuša.

Pušenje u radnom prostoru zabranjeno je 2010. godine, a do kraja ove godine očekuje se izmena Zakona.

"Promena će biti u smislu da se uvede potpuna zabrana duvana u zatvorenom prostoru", kaže pomoćnik ministra zdravlja Vesna Knjeginić.

Pušenje je jedan od glavnih uzroka hroničnih nezaraznih bolesti koje se mogu sprečiti. To se i pokazalo u zemljama koje su prve zabranile pušenje u zatvorenom prostoru.

"Oni su u roku 25 godina za 20 odsto smanjili broj malignih oboljenja. Njihovo objašnjenje je da je to zbog drastičnih mera u kontroli duvana", objašnjava predsednica Republičke stručne komisije za kontrolu duvana Srmena Krstev.

U svetu duvan ubija sedam miliona ljudi godišnje. Državne kase imaju velike prihode od akciza na duvanske proizvode, ali su, po računici SZO, troškovi lečenja i bolovanja četiri puta veći.