Crna statistika porodičnog nasilja – za pet meseci 11 žrtava
Za samo pet meseci ove godine porodično nasilje odnelo je 11 žrtava. Od juna 2017. godine zaključno sa aprilom ove godine, prijavljeno je više od 90 hiljada slučajeva nasilja. Za skoro 31.500 nasilnika je određeno produženje pritvora. Zašto se, uprkos hitnim i strožim merama nasilje u Srbiji ne smanjuje?
Trostrukom ubistvu u Novom Sadu, prošle sedmice, prethodila je prijava za višegodišnje nasilje u porodici, izricanje hitne mere zabrane prilaska i krivična prijava.
I sve je to po zakonu ali nije jedini slučaj u kojem izrečene mrere nisu zaustavile nasilnika. O tome su svedočile i mnoge žene koje su spas potražile u Sigurnoj kući a bilo je i situacija kada su ih nasilnici i tu pronalazili.
"Klauzula hitno reagovanje je podatak koji ćete često pročitati koliko puta je policija intervenisala, ne znam, na hiljade puta. Ali sa druge strane da li je neko pratio posle tu sitauciju u toj porodici. To je ono o čemu mi treba da razgovaramo, da li neko uopšte prati ili zna šta se posle toga dešava kad oni izreknu meru, dođu na lice mesta i urade sve ono što je zakonom predviđjeno. Očigledno niko", kaže Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta za borbu protiv nasilja u poridici.
Nasilnike, koji godinama zlostavljaju porodicu i za koje postoje jasni pokazatelji da su spremni da učine i najgore, hitna mera zabrane prilaska žrtvi neće zaustaviti, upozoravaju u Autonomnom ženskom centru.
"Mi vidimo kako država nekako nesistematično štiti žrtve. Znate imate slučajeve kada je neka finansijska pronevera, onda se tu određuje pritvor do 30 dana i traži se pritvaranje, a ovamo gde imate da su ugroženi životi, gde postoje ozbiljna pretnja da će neko biti ubijen, njemu se izriče nešto što ne zaustavlja", kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti apeluje na veću odgovornost i svest svih institucija i profesionalaca koji treba da zaštite žrtavu.
Kaže da dvojici dečaka koji su ostali bez majke, bez babe, dede, ni jedno objašnjenje ne bi moglo biti dovoljno.
"Jedno je sigurno da ne možemo da kažemo da smo uradili sve jer očigledno je da nismo uradili sve. Ono što bi trebalo da uradimo je da se koncentrišemo na uzroke nasilja u porodici, da analiziramo ne samo ova dva nego i prethodne slučajeve i da se koncentrišemo na sve one detalje i rizike koje smo mogli da vidimo i da uočimo koje su to ključne tačke u svim prethodnim slučajevima, jer je evidentno da su najkritičniji oni trenuci kada je žena spremna da napusti naslilnika", kaže poverenica Brankica Janković.
Borba protiv nasilja obaveza je celog društva, opominje potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović – institucija da obavljaju svoj posao, medija da o nasilju ne izveštavaju tabloidno i senzacionalistički, a građana da nasilje prijave , jer ono nije privatna stvar.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар