Polovina otpada u Srbiji završi u prirodi

Da živimo u čistijem okruženju i mi bismo bili zdraviji. Najveći krivci za veliku zagađenost su fabrike, stara vozila, toplane... Ali i mi, pojedinci. Od 5.000 tona otpada koliko se svakodnevno odlaže, gotovo polovina završi u prirodi, na divljim deponijama, uz reke i izletišta. Nisu pošteđeni ni rezervati prirode kao što je Goč kod Kraljeva.

Na svega nekoliko kilometara od centra Kraljeva počinje uspon na Goč. Priroda je živopisna, sa listopadnim i četinarskim šumama, ali njenu lepotu narušava otpad, plastična ambalaža i limenke pored puta.

Put Kraljevo – Sokolja – Goč, dug je 30 kilometara i pruža se duž tri planinske reke. I tuse bacaju otpaci – iako je veći deo planine Specijalni rezervat prirode sa endemskim vrstama biljaka i životinja.

Specijalni rezervat prirode Goč – Gvozdac prostire se na 4.000 hektara. Meštani iz planinskih sela tvrde da se otpad baca i van puteva, u korita reka i potoka, a sve češće i duboko u šumi gde ima i divljih deponija.

A moglo bi i drugačije. Aluminijumske limenke, na primer, mogu da se prodaju – kilogram za 60 dinara. I veoma su tražene. Ako ostanu u prirodi razlažu se od 80 do 200 godina.

"Prvo, učiniće jednu korisnu stvar za prirodu, za ekologiju. Drugo, ima finansijski efekat kakav takav. Bolji je nego ništa", kaže Milovan Milovanović, direktor preduzeća "Bakar plus".

Bacajući otpad, naši građani godišnje bace oko pet miliona evra, podaci su Evropskog pokreta u Srbiji. U Evropi se reciklira i do 40 odsto otpada, a u Srbiji jedva 10 procenata.

broj komentara 8 pošalji komentar
(ponedeljak, 27. maj 2019, 10:40) - anonymous [neregistrovani]

baceni pikavac?

,pa da vidimo ko ce da baca ili-(pa da vidimo ko ce da naplati).

(ponedeljak, 27. maj 2019, 10:24) - anonymous [neregistrovani]

resenja

Koliko citam komentare, i na RTSovom sajtu i po drugim sajtovima, ljudi uglavnom predlazu lepa, korisna i ostvariva resenja za otpad u Srbiji. Medutim, veliki problem je sto nema volje da se to i ostvari.

(ponedeljak, 27. maj 2019, 10:08) - Markovljev [neregistrovani]

Češki primer

Kada god je slična tema, redovno se oglašavam, a stanje se nažalost nemenja, pre se pogoršava. Neznam zašto je problem baciti odpad tamo gde mu je mesto a što se tiče sortiranja odpadaka, kako sortirati kada ni grad Novi Sad nema kontejnere za separaciju papira, plastike, stakla. Lepo je što se grade velikokapacitetni kontejneri pod zemljom, ali trebaju nam kontejneri za separaciju odpada kojeg najviše stvaramo. Zašto država misli da će ljudi platiti za stare gume kod vulkanizera, kada može to baciti u prirodu a besplatno. To je isto i sa gradjevinskim šutom ili starim nameštajem i kućnim aparatima. Česi su imali dan u mesecu, kada ste mogli besplatno ispred zgrade i kuće da ostavite navedeni odpad a Gradska čistoće ga je odvezla tamo gde mu je mesto. To je daleko jeftinije nego sakupljati u prirodi bačen odpad i likvidirati divlje deponije, koje ionako niknu ponovo do nedelju dana.

(ponedeljak, 27. maj 2019, 09:38) - anonymous [neregistrovani]

решење

Развијање свести и ударање по џепу.

(ponedeljak, 27. maj 2019, 08:05) - anonymous [neregistrovani]

Osnovna kultura

Je kod pojedinaca na nivou Srednjeg vijeka......mada tada nije bilo otpada......

(ponedeljak, 27. maj 2019, 07:50) - anonymous [neregistrovani]

Centri za sakupljanje

Posto vec placamo naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, zasto se od tih para ne otvaraju mali centri za sakupljanje otpada ? Jednostavno i pristupacno resenje.

(ponedeljak, 27. maj 2019, 07:09) - Игор [neregistrovani]

Кућно васпитање

Одлагање смећа тамо гдје му није мијесто је стват кућног одгоја. Папрене казне су поред удукације у школама једино ријешење!

(ponedeljak, 27. maj 2019, 06:40) - Бла [neregistrovani]

Бла

за бачен пикавац треба казну ставити 200е, па да видимо ко ће да баца...